Zajednica urednika nemačke verzije Vikipedije usvojila je odluku o potpunoj zabrani sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom, čime se izdvojila u odnosu na druge jezičke ogranke ove enciklopedije, ali i na samu Zadužbinu Vikimedija, koja zagovara umereniji pristup.
Posle glasanja koje je okončano u februaru 2026. godine, objavljivanje tekstova koje su u celini ili delimično izradili veliki jezički modeli izričito je zabranjeno novom politikom. Zabrana se odnosi i na članke i na stranice za razgovor.
Izuzeci za prevode i istraživanje
Nova pravila zabranjuju i upotrebu alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji vrše izmene bez pojedinačne ljudske provere svake promene. Nije dozvoljeno ni preuzimanje stilskih ili formulacionih predloga koje generiše veštačka inteligencija, osim ako se izmene svode isključivo na pravopisne i gramatičke ispravke.
Tekstovi sa drugih sajtova koji su očigledno nastali uz pomoć veštačke inteligencije ne mogu se koristiti kao izvori za članke. Čak i pojedini zagovornici zabrane smatraju da je njeno proširenje na stranice za raspravu prestrogo.
Ipak, politika predviđa određene izuzetke. Dozvoljeni su prevodi sa drugih jezičkih izdanja Vikipedije uz pomoć veštačke inteligencije, pod uslovom da su u potpunosti provereni i tačni. Korišćenje veštačke inteligencije za pravopisne i gramatičke ispravke ostaje dopušteno. Takođe, moguće je koristiti takve alate u istraživačke svrhe, ali svaki podatak pribavljen na taj način mora biti ručno proveren i potvrđen.
Slike generisane veštačkom inteligencijom mogu se upotrebiti samo u izuzetnim slučajevima i uz prethodnu raspravu, na primer u člancima o generatorima slika, ali nikada kao zamena za stvarne fotografije.
U dokumentu se naglašava da se blokade smeju izricati samo kada postoje jasni i nedvosmisleni dokazi. U slučaju sumnje, sankcije se ne primenjuju.
Sporna primena i problem dokazivanja
Zagovornici zabrane ističu da se time Vikipedija jasno određuje kao projekat zasnovan na tekstovima koje su napisali ljudi i šalje poruku protiv, kako navode, „digitalnog otpada“ koji preplavljuje internet. Posebno ukazuju na problem takozvanih halucinacija – izmišljenih podataka koje generišu sistemi veštačke inteligencije.
Protivnici, međutim, upozoravaju na nedostatak pouzdanih metoda za utvrđivanje da li je tekst nastao uz pomoć veštačke inteligencije. Smatraju da bi to moglo dovesti do beskrajnih rasprava i sporova oko sumnjivih slučajeva. Jedan od komentara tokom glasanja sažeo je dilemu rečima da je predlog dobronameran, ali bez jasnih procedura i metoda otkrivanja teško primenjiv.
Različiti pristupi unutar pokreta
Strategija Zadužbine Vikimedija za period 2025–2028, pod geslom „Ljudi na prvom mestu“, predviđa drugačiji pristup. Iako i ona nastoji da spreči nekvalitetne sadržaje nastale uz pomoć veštačke inteligencije, istovremeno je posmatra kao alat koji autorima može pomoći u istraživanju, proveri kvaliteta, otkrivanju grešaka i borbi protiv vandalizma.
Pritisci i konkurencija
Odluka nemačke zajednice dolazi u trenutku kada se Vikipedija suočava sa rastućim pritiscima. Zadužbina Vikimedija upozorila je da vikipediju sve više koriste botovi veštačke inteligencije, a sve manje ljudi.
Istovremeno, Ilon Mask pokrenuo je Grokipediju, onlajn enciklopediju zasnovanu isključivo na sadržaju koji generiše veštačka inteligencija njegove kompanije xAI. Platforma je lansirana sa približno 800.000 mašinski generisanih članaka i otvoreno pretenduje da postane alternativa Vikipediji.