Verovatno ste, dok ste gledali kultna ostvarenja sedme umetnosti poput filma „Ja, robot“, pomislili kako je dan kada će vam metalni asistent pažljivo složiti posuđe ili ispeglati košulje daleka i nedostižna maštarija. Ipak, za koju godinu mašta će postati stvarnost.
Setite se vremena kada su se pojavili mobilni telefoni. Prvi modeli bili su gabaritni, nepraktični i skupi. A danas svako ima mobilni telefon, i štaviše ne može da živi bez njega.
Isti tako će biti i sa humanoidnim robotima. Svaka epohalna tehnologija počne kao luksuzni prototip, ali masovna proizvodnja i neumitno usavršavanje vremenom obaraju cenu. Ono što nam danas deluje kao nepotrebna novotarija, za desetak godina biće standardni deo kućnog inventara, poput mašine za veš ili frižidera.
Šta su zapravo humanoidni roboti?
Humanoidni roboti su visokosloženi sistemi projektovani da oponašaju ljudsku fizionomiju i motoriku. Možda se s pravom zapitate:
„Zašto bismo trošili trud na pravljenje mašina sa dve noge i dve ruke, kada možemo napraviti nešto na točkovima?“
Sve je zbog toga što je naš svet sagrađen po meri čoveka. Sve oko nas, od visine stepenika i položaja kvaka na vratima, do dubine kuhinjskih polica, prilagođeno je našem telu. A pošto robot treba da nas odmeni u nekim poslovima, zato i mora da liči na čoveka.
Humanoidni robot zamišljen je kao univerzalni alat. Dok je mašina za pranje veša obavlja samo jednu radnju, robot može da radi isto što i mi. Moći će da briše prašinu, usisava, pakuje veš u ormar, pomogne starijim osobama da ustanu, vodi računa da li su popili lekove i pozove hitnu pomoć ako njihovom vlasniku pozli.
Hoće li u malom stanu biti mesta za njega?
On je mnogo manji „teret“ za vašu kvadraturu nego što vam se na prvi pogled čini.
Robotu nije potreban krevet, niti poseban kutak za odmor. Kada završi svoje obaveze, on se jednostavno povlači u ugao prostorije. U tom stanju mirovanja, on zauzima prostora koliko i jedna elegantna podna lampa ili čiviluk.
Kada budete punili bateriju, stavite ga u neki kutak u stanu, pošto ide u visinu, zauzeće pola kvadratnog metra.
Kada će ovi digitalni pomoćnici postati pristupačni?
Iako su trenutni prototipovi basnoslovno skupi, plan je jasan: masovna proizvodnja će cenu humanoidnog robota spustiti na nivo srednjeg porodičnog automobila (između 20.000 i 30.000 dolara). S obzirom na to da robot ne troši hranu i ne traži platu, on će se vremenom isplatiti kao investicija u bolji život.
Evo šta nas očekuje:
2026–2027: Roboti postaju radnici u fabrikama gde su uslovi rada strogo kontrolisani i predvidivi.
2028–2030: Pojavljuju se prvi komercijalni modeli namenjeni pomoći u kući, pre svega za brigu o starijim licima i obavljanje teških fizičkih poslova.
Posle 2030: Očekuje se masovna prisutnost u domaćinstvima širom sveta. Robot postaje uobičajen član porodice, baš kao što je to nekada bio televizor.
Zašto ove naprave deluju jezivo?
Da li ste nekada osetili blagu nelagodu ili žmarce posmatrajući robote koji podsećaju na ljude? Taj psihološki fenomen stručnjaci nazivaju neobična dolina (Uncanny Valley).
To je onaj neobičan osećaj koji se javi kada vidite nešto što izgleda gotovo kao čovek, ali se kreće neprirodno ili ima „staklast“ pogled. S jedne strane znamo da je u pitanju mašina, ali nas u određenom trenutku podseti na čoveka. Zamislite to kao voštanu figuru koja iznenada trepne – svaki čovek se tada trgne i uplaši. Inženjeri su svesni ovog fenomena, pa zato dizajniraju robote koji su ili naglašeno mašinskog izgleda (da ne bi bilo zabune), ili im daju izuzetno tople i stilizovane izraze lica kako bi u nama budili poverenje, a ne zazor.
Humanoidni roboti nisu osmišljeni da nas potisnu ili zamene, već da postanu naša desna ruka. Tu su da nam uštede vreme. Svaki sat koji robot provede usisavajući, brišući prašinu ili slažući namirnice, ostavlja vam više vremena da pročitate dobru knjigu, prošetate u prirodi ili se posvetite hobiju. Sačekajte i videćete.