Pametne naočare sa kamerama, mikrofonom i veštačkom inteligencijom postale su novi trend. Giganti poput Epla, Snapa, Gugla i Mete uvereni su da budućnost pripada upravo ovim uređajima. Metin model već se prodaje u milionima primeraka, a Mark Zakerberg ga svrstava u red najbrže rastućih proizvoda u istoriji potrošačke elektronike. Međutim, za razliku od pametnih satova, ove naočare imaju kameru u visini očiju koja neprimetno beleži sve u svom vidnom polju. Kada takav uređaj postane deo svakodnevice, neminovno se nameće pitanje: da li nam on donosi više koristi ili nepovratno ruši privatnost?
Od opšteg podsmeha do masovnog usvajanja
Kada su se prvi modeli pojavili na tržištu, javnost ih je dočekala na nož. Bilo je to vreme opšteg skepticizma. Prve verzije pametnih naočara proglašene su za estetsku katastrofu, a korisnici koji su ih nosili u javnosti ubrzo su postali predmet podsmeha i društvenog izopštavanja – u pojedinim krugovima čak su pogrdno nazivani „staklenim špijunima”.
Kritičari su s pravom upozoravali da ovi uređaji krše elementarna ljudska prava, pretvarajući svakog pojedinca u potencijalnog doušnika. Restorani, kafići i bioskopi u tehnološki razvijenim centrima uvodili su zabrane ulaska sa ovakvim naočarima, plašeći se tajnog snimanja i narušavanja mira gostiju.
Pa ipak, uprkos žestokom otporu, javnim osudama i pravnim pretnjama, dogodio se preokret. Tehnološke kompanije su promenile strategiju, udružile se sa modnim ikonama i ponudile uređaje koji više ne izgledaju kao rogobatni prototipovi, već kao vrhunski modni detalj. Otpor je splasnuo, a kupci su pohrlili u prodavnice. Tržište je pobedilo skepticizam.
Šta donosi nova generacija naočara?
Savremene naočare su daleko više od obične kamere ugrađene u ram. Novi modeli objedinjuju zvučnike, mikrofon i staklo sa prikazom podataka, čime se potreba za ekranom telefona polako gubi. Koriste se na raznolike načine:
-
Sve funkcije bez upotrebe ruku: Korisnici mogu da slušaju muziku i podkaste ili da telefoniraju dok potpuno jasno čuju šta se dešava oko njih, a najlepše trenutke beleže u hodu, bez traženja telefona po džepovima.
-
Glasovne komande i veštačka inteligencija: Uređaji omogućavaju prenos video-snimaka uživo, prepoznavanje lica i predmeta, trenutno prevođenje razgovora i prikaz trodimenzionalnih modela preko stvarnog sveta.
-
Olakšanje svakodnevnog posla: Lekari tokom operacija mogu na samim staklima da prate vitalne funkcije pacijenta, dok majstori i tehničari na terenu imaju slobodne ruke da gledaju nacrte i uživo se konsultuju sa kolegama.
-
Pomoć slepima i slabovidima: Posebni modeli pretvaraju prizor pred korisnikom u glasovne informacije – čitaju tekst, prepoznaju lica, boje i novčanice na više od 60 jezika, što osobama sa oštećenim vidom omogućava znatno samostalniji život.
Izgubljena bitka za privatnost
Međutim, naličje ovog tehnološkog uspeha krije mračnu sliku. Kamera na okviru jedva se primećuje, a svetlosni signal koji pokazuje da je snimanje u toku gotovo je nevidljiv na dnevnom svetlu. Prolaznici uglavnom i ne slute da ih neko snima. U istraživanju koje je sproveo britanski BBC, žene su svedočile da su ih muškarci na ulici tajno snimali tokom razgovora, a ti snimci su kasnije završavali na internetu uz uvrede ili pokušaje ucene, gde žrtve imaju malo pravnih mogućnosti jer je snimanje na javnom mestu uglavnom dozvoljeno.
Pored skrivenog snimanja, na delu je i daleko dublje zadiranje u privatnost: masovno i neprekidno prikupljanje podataka o svemu što pogledamo. Ono što gledamo preko naočara šalje se na servere kompanije, gde zaposleni takođe mogu da vide šta mi gledamo. Naočare stalno mapiraju prostor, analiziraju naše navike, pa čak i emocije ljudi u okruženju, pretvarajući našu svakodnevicu u sirovinu za obuku veštačke inteligencije. Radnici angažovani na pregledu ovih materijala žalili su se da su svakodnevno prinuđeni da gledaju eksplicitne snimke intimnih odnosa i privatnih trenutaka korisnika koji nisu ni bili svesni da njihove podatke pregledaju ljudi.
Stručnjaci za privatnost upozoravaju da je ovo unapred izgubljena bitka. U svetu koji nezaustavljivo grabi ka potpunoj digitalizaciji, privatnost je postala valuta kojom plaćamo sopstveni komfor. Ovi uređaji koristiće se sve više, a kada postanu deo opšte kulture, biće praktično nemoguće sprečiti snimanje u sudnicama, bolnicama, bioskopima ili javnim toaletima. Pristali smo na stalnu prismotru u zamenu za lagodnost, i povratka više nema.
Evropska pravila igre
U Evropskoj uniji važe izuzetno strogi propisi. Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) i novi Zakon o veštačkoj inteligenciji jasno propisuju da je snimanje građana nezakonito ukoliko oni o tome nisu unapred obavešteni. Evropski regulatori za zaštitu podataka već su zatražili od Mete da pojača svetlosni signal na naočarima, jer smatraju da jedna sitna LED lampica nije dovoljna opomena okolini. Nadležna tela naglašavaju da je nemoguće zaštititi prava građana ako se ne zna ko upravlja uređajem, zbog čega svaki snimak mora imati opravdanje isključivo u ličnoj upotrebi ili se mora tražiti izričit pristanak okoline.
Tržište i prognoze za budućnost
Iako su pametne naočare donedavno bile rezervisane za uzak krug entuzijasta, ekonomske prognoze pokazuju jasan trend rasta. Procenjuje se da će isporuka pametnih naočara rasti po stopi od 105 odsto godišnje i da će do 2030. godine dostići 112 miliona primeraka širom sveta, uz vrednost tržišta od 40 milijardi dolara.
Pored Mete, veliki tehnološki igrači uveliko razvijaju svoje modele, Snap najavljuje novu verziju, a u trku se uključuju i kineski giganti poput Alibabe i Šaomija. Poučeni ranijim promašajima, proizvođači su shvatili da estetika igra presudnu ulogu, pa se tehnologija sve više udružuje sa modom – Meta sarađuje sa brendom Ray-Ban, dok ostale kompanije dizajn prepuštaju poznatim modnim kućama.
Kako pomiriti napredak i privatnost?
Da bi se pronašla makar prividna ravnoteža između tehnološkog napretka i očuvanja ljudskog dostojanstva, stručna javnost predlaže nekoliko koraka:
-
Nedvosmisleno označavanje: Naočare moraju imati uočljiviju lampicu, zvučni signal ili znak na staklu koji jasno stavlja do znanja da su kamera i mikrofon uključeni.
-
Stroga pravila ponašanja: Potrebno je zakonski zabraniti unošenje pametnih naočara u ustanove gde se očekuje privatnost i oštro kažnjavati svako tajno snimanje.
-
Transparentno upravljanje podacima: Kompanije moraju jasno i pošteno da predoče kako koriste napravljene snimke i da strogo poštuju propise o zaštiti biometrijskih podataka.
-
Kultura ponašanja: Korisnici moraju da razviju svest o tome da tehnologija ne služi za uhođenje ili ismevanje drugih, i da nauče da poštuju odluku onih koji ne žele da budu snimani.
Pitanje je da li će se išta od ovoga desiti.