Svako od nas uvek uz sebe ima i mobilni telefon. Ta spravica nam je vrlo korisna ali njegova upotreba može da pređe granice pristojnosti.
Najuočljiviji primer nedoličnog ponašanja jeste gledanje u telefon kad se nalazimo u nečijem društvu. Sedimo za prijateljima, kolegama ili porodicom, a pogled nam je prikovan za ekran. Tako svojim sagovornicima šaljemo poruku da su nam dosadni. Pravo omalovažavanja sagovornika. Sasvim je u redu da proverimo poruke ili se javimo na nečiji poziv, ali neprestano pregledanje sadržaja dok neko pokušava da razgovara sa nama predstavlja istinsko nepoštovanje.
Ništa manje nedolična nije ni navika slušanja muzike ili gledanja klipova na javnim mestima bez upotrebe slušalica. U javnom prevozu, čekaonicama ili parkovima, mnogi se ponašaju kao da prostor ne dele ni sa kim. Zašto bi neko bio primoran da sluša zvukove sa vašeg telefona? Slušanje tuđeg razgovora manje je iritantno od slušanja kratkih zvukova koji se nižu bez ikakvog reda. Nažalost ovakvo ponašanje sve se češće viđa. Ne govori samo o nekulturi ophođenja, već i tome koliko je mozak nekih ljudi toliko zavistan od stimulansa koji dolaze sa ekrana, toliko da ni ne primećuju ništa oko sebe.
Zanimljivo je da telefon katkad služi i kao svojevrstan zaklon. Recimo da nekome želite da stavite do znanja da ne treba da vam se obraća. Vozite se sa nesnosnim kolegom u automobilu, ili imate dosadnog sagovornika na sedištu pored vas u autobusu. Buljenjem u ekran im šaljete poruku da vam se ne obraćaju. Jedino je u tom slučaju opravdano da budete nekulturni.
Naposletku, ne treba zaboraviti ni potrebu za neprestanim fotografisanjem i snimanjem svega oko sebe, često bez dozvole. Čovek današnjice više ne proživljava trenutak, već ga isključivo dokumentuje, neretko zadirući u tuđu privatnost. Fotografisanje drugih bez njihovog pristanka predstavlja ozbiljan oblik nepoštovanja. Recimo odete na neku proslavu i morate da vodite računa kako se ponašate jer bi neko mogao da vas snimi.