Svima se to dogodilo. Negde smo nešto lajkovali. Vest, snimak, fotografiju, možda i nečiju misao koja nam je u tom trenutku tačno legla. Prođe dan, prođe nedelja, pa se setimo. Hoćemo ponovo da nađemo taj sadržaj. Pretražujemo Fejsbuk, skrolujemo, vraćamo se unazad. Nema ga nigde. Kao da nikada nije ni postojao.
A zapravo jeste. Samo nije tamo gde obično gledamo.
Gde se zaista vidi šta smo lajkovali?
Do pregleda svih lajkova dolazi se preko podešavanja, ne preko vremenske linije:
-
Otvorite Podešavanja i privatnost
-
Izaberite Spisak aktivnosti (na mobilnoj aplikaciji na telefonu, treba da se spustite na dno strane, skrolujte skroz dole).
-
Zatim kliknite na Sviđanja
Tu se nalazi uredna i hronološka lista svega što smo lajkovali. Objave, fotografije, komentari, stranice, reakcije svih vrsta. Ono što je nestalo iz vremenske linije, naći ćemo ovde.
Upravo tu često pronađemo sadržaj koji smo bezuspešno tražili. Tekst koji nam je bio važan. Video koji smo hteli nekome da pošaljemo. Objavu koju smo zapamtili, ali joj se izgubio trag u buci novih informacija.
Ne samo lajkovi, već ceo digitalni dnevnik
Spisak aktivnosti nije namenjen samo sviđanjima. Na tom mestu možemo videti gotovo sve što smo ikada radili na Fejsbuku:
-
objave koje smo pisali
-
komentare koje smo ostavljali
-
pretrage koje smo kucali
-
stranice koje smo zapratili
-
oglase sa kojima smo stupili u interakciju
-
snimke koje smo gledali
To je potpuni zapis našeg ponašanja na mreži, svojevrsna hronika digitalnih navika.
Mogućnost brisanja i uređivanja
Dnevnik aktivnosti nije samo arhiva. Svaki lajk možete i da uklonite. Dovoljno je da pored stavke kliknete na odgovarajuću opciju i poništite reakciju. Na taj način, korisnik ima kontrolu nad sopstvenim tragovima, čak i onda kada su ostavljeni pre više godina.
Digitalni tragovi koje ostavljamo
Pregled lajkova često deluje kao listanje stare beležnice. Tu su interesovanja koja su nas nekada zaokupljala, teme koje su nas brinule, stranice koje smo pratili iz radoznalosti ili trenutnog zanosa. U toj tihoj evidenciji vidi se kako se menjamo – bez velikih reči, ali sa jasnim signalima.
Fejsbuk, dakle, sam čuva našu istoriju, ali odgovornost za razumevanje i uređivanje tih podataka ostaje na nama. Jedan pogled u Dnevnik aktivnosti dovoljan je da se podsetimo koliko i u digitalnom svetu važi isto pravilo kao i u stvarnom: ništa ne prolazi sasvim nezabeleženo.