Sredinom osamdesetih godina internet i veb sajtovi koristili su se samo u akademskih krugovima, to jest samo određenim organizacijama i univerzitetima. Internet u svojim počecima nije imao „adrese“ kakve danas poznajemo. Računari su se identifikovali isključivo pomoću numeričkih IP adresa (npr. 192.0.2.1). To je za mašine bilo praktično, ali za ljude neupotrebljivo, jer ko će da pamti niz brojeva. Kako je mreža rasla, postalo je jasno da je potreban sistem koji će omogućiti bolje nazive. Zato je 1983–1984. razvijen Domain Name System (DNS).
Ključni trenutak u istoriji domena dogodio se 1985. godine, kada je uspostavljen sistem domena najvišeg nivoa (TLD). Tada je odlučeno da će svaka suverena država dobiti svoj dvoslovni kod prema standardu ISO-3166. Ideja je bila jednostavna: omogućiti svakoj zemlji sopstveni digitalni prostor.
Međutim, niko tada nije predvideo (ili možda neko i jeste) da će se samo nekoliko godina kasnije čitav politički blok, onaj socijalistički, urušiti, ostavljajući svoje domene u pravnom vakumu.
.dd — duh Istočne Nemačke
Nemačka Demokratska Republika (DDR) bila je prva socijalistička zemlja koja je rezervisala svoj domen .dd 1987. godine. Ipak, on se nikada nije koristio.
Iako je bio namenjen univerzitetskim mrežama u Jeni i Drezdenu, šira javnost ga nikada nije koristila za veb-sajtove, jer veb, kakav danas poznajemo, tada praktično nije ni postojao. Kada se 1990. godine Istočna Nemačka ujedinila sa Saveznom Republikom Nemačkom, domen .dd je obrisan bez mnogo pompe, a zajednički kod postao je zapadnonemački .de.
.cs — zamalo da ga koriste dve države
Čehoslovačka je dobila domen .cs 1990. godine. Nakon mirnog razlaza zemlje 1993. godine, Češka i Slovačka brzo su prešle na .cz i .sk. Do 1995. godine .cs je zvanično ugašen, iako ga je u to vreme koristio veliki broj sajtova.
Međutim, 2003. godine oznaka .cs ponovo je oživela kao skraćenica za Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, to jest domen je administrativno dodeljen zajednici, ali niko nije bio zainteresovan za njega. Svi su se držali jugoslovenskog domena po navici.
.yu — domen Jugoslavije
Jugoslovenski domen .yu verovatno je najzanimljivije poglavlje ove priče. Registrovan 1989. godine, preživeo je krvavi raspad SFRJ, sankcije i promene nekoliko državnih uređenja.
Njime je upravljala slovenačka organizacija ARNES. Iako su već imali sopstveni slovenački domen, dve godine nisu hteli da predaju kontrolu nad .yu domenom. To je izazvalo velika trvenja i sukobe, jer srpski i crnogorski korisnici, koji su tada bili u drugoj Jugoslaviji, nisu mogli da koriste nijedan domen. Morala je da se uključi i međunarodna arbitraža, pa je tek 1994. godine, upravljanje domenom „preseljeno“ na Univerzitet u Beogradu.
Iako je država menjala imena, .yu se koristio, sve do 30. marta 2010. godine, kada je konačno ugašen u korist domena .rs i .me.
.su — domen koji se još drži
Najveći fenomen svakako je sovjetski domen .su (Soviet Union). Registrovan u septembru 1990. godine, samo godinu dana pre pada crvene zastave sa Kremlja, ovaj domen je trebalo da nestane još devedesetih.
Međutim, ruska internet zajednica pružila je žestok otpor njegovom gašenju. Danas, više od tri decenije nakon nestanka SSSR-a, domen .su i dalje je aktivan, sa više od 100.000 registrovanih sajtova. Jedno vreme je bio na lošem glasu jer su ga koristili hakeri, ali sada to nije slučaj. Više puta su hteli da ga gase, ali to se još nije desilo.