Hakeri treba da imaju razne veštine, pre svega poznavanje računarskih sistema i računarskih mreža (najveći napadi uglavnom se odvijaju preko mreže), ali i razumevanje ljudske psihologije i ranjivosti ljudskog razmišljanja. Svi hakeri su slični u pogledu znanja koje treba da poseduju, ali se razlikuju po svojim ciljevima i aktivnostima.
Kakvi sve hakeri postoje?
Beli hakeri
Hakeri sa belom kapom (white hat hackers) su takozvani dobri momci. Nazivaju se još i etički hakeri ili testeri prodora u sistem. Oni imaju dozvolu da nekog hakuju i glavni cilj im je da otkriju slabosti sistema pre nekog ko ima loše namere. Na taj način povećavaju bezbednost određenog računarskog sistema i štite ga od spoljašnjih napada. Smatra se da etičko hakovanje predstavlja zanimanje budućnosti. Sve više kompanija unajmljuje bele hakere kako bi ispitali bezbednost svog sistema.
Crni hakeri
Hakeri sa crnim šeširom (black hat hackers) su obični zlikovci čiji je motiv ili da ostvare finansijsku dobit ili nanesu štetu. Uglavnom koriste pseudonime kako bi sakrili svoj identitet. Ako ih otkriju, mogu završiti u zatvoru. Često se njihova aktivnost otkrije naknadno, kada je šteta već napravljena. Dobri su i u prikrivanju tragova. Često su deo različitih kriminalnih udruženja, što otežava njihovo hvatanje. Oni kradu brojeve kreditnih kartica, lozinke bankovnih računa i lične podatke
Za razliku od ustaljenog mišljenja, oni ne napadaju samo kompanije i organizacije, već i pojedince. Štaviše pojedince je najlakše prevariti.
Hakeri iz sive zone
Hakeri sa sivom kapom su nešto između belih i crnih hakera. Nemaju zlu nameru i sve uglavnom rade iz zabave ili puke radoznalosti što ne znači da ne mogu da završe u zatvoru ako nekome nanesu veliku štetu. Dovoljno je da upadnu u nečiji sistem i obrišu podatke, pa da postanu meta policije.
Hakeri sponzorisani od strane države
Ratovi se sve učestalije vode i u sajber prostoru, pa i ne čudi činjenica da postoje hakeri zaduženi za napade na neprijateljske zemlje ili organizacije. Njihov posao je da prodru u neprijateljske sisteme, prikupe obaveštajne informacije, postave špijunske programe ili da unište kritičnu infrastrukturu. Neki od primera su napad na iransko nuklearno postrojenje 2010., saudijsku naftnu kompaniju 2012. i mnogi drugi.
Haktivisti
Ovo su hakeri čiji cilj nije da nekome nanesu štetu, štaviše, uvek se trude da ona ne bude velika već da podignu svest o nekoj pojavi ili da privuku pažnju na neki društveni problem. Za razliku od svih ostalih, oni žele da budu primećeni i da se govori o njima. Samo tako mogu da prenesu svoju poruku velikom broju ljudi. Može se reći da ovakav tip hakovanja predstavlja neku vrsta političkog protesta. Oni uglavnom rade tako što iznose u javnost informacije o nekoj organizaciji ili državnoj službi. Treba imati u vidu da, ma koliko su njihove namere dobronamerne (mada to nije uvek slučaj), sa pravnog stanovišta njihove aktivnosti su nezakonite.
