Istorija video igrica (3. deo). Moderno doba i budućnost

Devedesete su u istoriji video igara pre svega obeležene razvojem 3D grafike i animacije, pojavom igara strategije i igara sa sopstvenom pričom, što je na kraju dovelo do toga da dizajn video igara postane umetnost sama po sebi.

Prva 3D akcija bila Wolfenstein 3D iz 1992., gde se 3D efekat proizveo korišćenjem specijalnih matematičkih formula.

U borilačkoj igrici Mortal Kombat počinju da se prvi put koriste animacije napravljene na osnovu snimanja pravih ljudi.

Igrica Dune II populariše žanr strategija u realnom vremenu, gde igrači igraju istovremeno, a ne naizmenično.

Sredinom devedesetih javlja se Sony PlayStation, konzola gde su se koristili CD-ovi za distribuciju igara od kojih je većina koristila 3D grafiku. Dizajneri igrica postaju sve kreativniji, sa realističnim animacijama (nalik onim u filmovima) u imaginarnom svetu, tako da je teško i nabrojati sve igrice koje su tada bile popularne.

PlayStation
https://en.wikipedia.org/wiki/PlayStation_(console)

Tada su se pojavili 3D pucačina Quake, , strateška igra Command & Conquer, avanturistička Tomb Raider, Resident Evil i mnoge druge.

Godine 1997. pojavila se prva uspešna MMORPG (masovna višekorisnička mrežna igra igranja uloga) Ultima Online. U takvoj igrici svi igrači su deo jednog sveta u kome se bore, izvršavaju zadatke i slično. Za godinu dana broj igrača je narastao na sto hiljada.

Naredne godine pojavila se igrica Half-Life, koja je uvela novi standard, a to je da igrica ima određenu priču čiji je igrač sastavni deo. Potpuna uživljenost u igricu podstiče se putem skriptovanih sekvenci, koje se automatski aktiviraju nakon određene akcije, nema prelaženja nivoa. Tako su igrice više počele da liče na filmove u koje se moglo potpuno uživeti, postati deo neke druge stvarnosti. U igri Half-life glavni lik je naučnik koji želi da pobegne iz laboratorije dok ga jure vanzemaljci.

Kako se računari i grafika razvijaju tako i igrice i scenariji koje oni koriste postaju sve kreativniji.

Modifikacijom igra Half-Life nastaje poznati Counter Strike, koji predstavlja simulaciju borbe sa teroristima i kidnaperima.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Counter-Strike

Početkom 20-veka javljaju se nove konzole PlayStation 2 i Xbox, mada je ova prva bila mnogo popularnija. Napravljena je i igra The Sims, koja nema neki konkretan cilj, već predstavlja simulaciju realnog života, gde igrač kontroliše porodicu, kuću, komšije i ostale aspekte života. The Sims je privukao veliki broj žena igrača.

https://en.wikipedia.org/wiki/The_Sims_(video_game)

Pojavljuju se igrice kao što su Grand Theft Auto, Warcraft, Call of Duty i druge.

Grand Theft Auto – nekad i sad

Godine 2003. Nokia je napravila prvi ozbiljan pokušaj da se mobilni telefoni koriste kao uređaji za igranje. Izbacili su u prodaju N-Gage seriju telefona, koja je trebalo da pretežno služi za igranje. Nije bila mnogo popularna, ali je promenila globalni stav o igranju na telefonima.

Nokia N-Gage

Sa pojavom Fejsbuka 2004., igrice sada počinju da se igraju i na društvenim mrežama.

Sledeće godine pojavljuje se i prva digitalna platforma za distribuciju igara Steam. Igrice više nisu morale da se kupuju preko CD-ova, već direktno sa Interneta. Njihov broj raste iz godine u godinu.

Novi Playstation 3 iz 2006. godina uvodi i mogućnost da se igrica kontroliše i pokretima, ne samo stiskanjem dugmića, što se može reći da predstavlja uvod u nov žanr, a to su igrice u virtuelnoj realnosti.

VR igrice su još u začetku, ali smatra se da one predstavljaju budućnost. Stavite specijalni šlem, naočare i rukavice na glavu, i utonete u novu realnost.

Interesantan koncept je i proširena realnost (AR (augmented reality) proširenje onoga što vidimo), čiji glavni predstavnik je igrica Pokemon Go, u kojoj jurite Pokemone na ulicama gradova.

Prvi deo

Drugi deo