Početna / Tehnologija / Istorija video igrica (2. deo) – Razvoj i uspeh

Istorija video igrica (2. deo) – Razvoj i uspeh

Početak uspeha

Prva komercijalno uspešna video igra došla je 1972. iz kompanije Atari. Zvala se Pong, i predstavljala je uprošćenu verziju Tenisa za dvoje, odnosno simulaciju igre tenisa. Bilo je prodato više od 19 hiljada automata za igranje, čak i van granica SAD.

Automat za igricu Pong
https://en.wikipedia.org/wiki/Pong

Atari je i u narednim decenijama nastavio da pravi uspešne konzole, računare i arkadne igre.

Godina 1973. student Džon Daleski stvorio je igricu Empire na univerzitetskom kompjuterskom sistemu Plato. To je bila prva mrežna multiplejer igrica koju je moglo da istovremeno igra do 30 igrača grupisanih u saveze sa ciljem da osvoje svemir. Među studentima je bila vrlo popularna.

Empire – prva mrežna igrica sa više igrača.
https://en.wikipedia.org/wiki/Empire_(PLATO)

Sledeće godine 1974., pojavio se Maze War, preteča takozvanih pucačina iz prvog lica (first person shooter). Igrač se kreće lavirintom i puca na protivnike, ali cela perspektiva je kao da sami držite pištolj. To je istovremeno bila i prva 3D igrica.

Pucačina iz prvog lica – nekad i sad.

U 1975. godini pojavila se prva igrica sa igranjem uloga (role-playing game) Dungeon (Podrum) sa elementima fantazije.

Ta igrica postoji i dan danas, Dungeons & Dragons , naravno u znatno izmenjenoj formi i jednako je popularna. Kao što znate, igrice sa igranjem uloga podrazumevaju da igrač preuzima ulogu zamišljenog lika u virtuelnom okruženju.

Igrica Dungeons & Dragons iz 1975. i danas.

Iste godine na scenu stupa prva avanturistička igrica, Colossal Cave Adventure, čija se radna dešava u pećini (programer igrice bavio se i speleologijom). Cilj je da pronađete sakriveno blago i preživite do kraja. Ono što je zanimljivo je da je cela igrica bila tekstualnog tipa, nije bilo nikakve grafike. Bila je veoma komplikovana i imala nekoliko scenarija.

Sledeće godine pojavila se Death Race, u kojoj su se ubijali humanoidi, pa je zbog toga bila prva koju su kritikovali zbog promocije nasilja.

Prva igrica optužena za promociju nasilja – DeathRace
https://en.wikipedia.org/wiki/Death_Race_(1976_video_game)

Druga i treća generacija konzola

U isto vreme pojavila se i konzola sa kertridžima, Video Entertainment System koji je kasnije promenio ime u Channel F. Uređaji su prethodno dolazili sa preinstaliranim igrom, a sada je postalo moguće da pomoću kertrižda birate između više igara, kao i da jedan kertridž koristite na više uređaja. To je i bila prva konzola koja je imala mikroprocesor.

1977. pojavljuje se Atari 2600 konzola koja se hvalila sa čak 27 različitih video igrica. Taj broj je kasnije narastao na 500.

Poznata Atari 2600 konzola
https://en.wikipedia.org/wiki/Atari_2600

One danas izgledaju prilično smešno, jer je grafika tada bila na mnogo niskom niovu. Uglavnom su to bili tenkići na ekranu koji jure i pucaju jedan na drugi. Konzola je ipak doživela veliku popularnost. Za šest godina prodalo se 40 miliona primeraka.

Igrica sa Atari 2600 konzole


U ovo vreme Japan polako preuzima primat u inovacijama što se tiče video igara. Tako, na primer, tamo 1978. izlazi legendarna Space Invaders, jedna od najprofitabilnijih igrica ikad. Automati sa njom mogli su da se nađu na svakom koraku u SAD-u i Japanu.

Space Invaders igrica

Igrač kontroliše laser na dnu ekrana koji se kreće horizontalno i puca u nadolazeće neprijatelje. Neprijatelji moraju da budu ubijeni pre nego što dodirnu dno. Ako vam ceo scenario zvuči poznato, to je zato što su mnoge naredne igrice preuzele i nadogradile istu ideju.

Dve godina kasnije, takođe u Japanu javlja se prvi uređaj za igranje igrica koji je mogao da se nosi u džepu. Bio je veličine kalkulatora i imao LCD ekran.

1980. godine u Japanu se pojavio Pac-Man, igrica koja je probila sve granice popularnosti. Njen izumitelj Toru Ivatani nije imao nikakvo formalno obrazovanje iz programiranja, grafike ili dizajna, ali je uspeo da napravi jednu od najpopularnijih igrica ikad.

PacMan

Japan je prednjačio po broju novih igara i konzola, do te mere da je došlo do prezasićenja, pa se desio pravi mali krah na tržištu, jer novonapravljene igrice i konzole nisu mogle da se prodaju. Sve se promenilo 1983. kada pojavio i Nintendo Entertainment System, konzola koja postavlja nove standarde i populariše nove tipove igara.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Nintendo_Entertainment_System

Nintendo, kompanija koja je već nekih sto godina postojala na tržištu i bavila se proizvodnjom karata, načinila je odličan potez ulaskom na tržište video igara, gde je i danas jedna od najuticajnijih na svetu.

Konzole je sada bilo moguće igrati i kod kuće, a ne samo u igraonicama što je celom iskustvu dalo novu dimenziju.

Prva igrica koja je mogla da se upravlja pokretima tela bila je Hang-on, simulacija vožnje motora. Nije dugo trajala, ali se može reći da je bila ispred vremena, jer će igranje pokretima postati aktuelno ponovo tek za dve decenije.

https://en.wikipedia.org/wiki/Hang-On

Lični računari i četvrta generacija konzola

Nova era u industriji video igara počinje 80-ih godina kada IBM počinje sa prodajom ličnih računara, a nešto kasnije nastao je Internet. Lični računari iz godine u godinu dobijaju sve bolje performanse, njihova prodaja počinje da raste, pa počinju da se koriste i za igranje video igrica.

Osamdesetih godina nastale su mnoge video igre, koje su i dan danas poznate. To su Super Mario, Legends of Zelda, Final Fantasy itd.. Istovremeno se poboljšavaju i grafičke mogućnosti.

Super Mario – nekad i sad
Legend of Zelda – nekad i sad

1987. godine pojavljuje se Maniac Mansion, avanturistička igra, koja je prva mogla da se igra isključivo pomoću kompjuterskog miša, što se korisnicima svidelo, pa su i druge igrice preuzele taj način interakcije.

Godine 1987., kompjuterske grafičke kartice su počele da podržavaju novi VGA standard (256 boja) koje je video igre učinio živopisnijim i više nalik na moderne. Istovremeno je stvorena prva kompjuterska zvučna kartica Adlib, što je još jedan korak u evoluciji video igara.

1988. godina predstavlja početak prodaje Sega Mega Drive – konzole 4. generacija koja podržava 16-bitnu grafiku i zvuk, što odgovara dostignućima najnovijih računara tog vremena.

Godinu dana kasnije pojavljuje se GameBoy, džepna konzola, kojoj u početku nisu predviđali uspeh, ali se na kraju prodalo više od 118 miliona primeraka. Sada je bilo moguće igrati se bilo gde, ležeći na kauču, u prirodi itd.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Game_Boy

Prvi deo

Treći deo

Pogledaj još

Istorija video igrica (1. deo) – Začeci

Postoje oprečna mišljenja, ali većina smatra da je prva kompjuterska igrica bila Iks-Oks iz 1952. …