Neprofitna organizacija Wikimedia Foundation, koja upravlja onlajn enciklopedijom Wikipedia, upozorava da se način na koji danas tražimo informacije brzo menja, uz ozbiljne posledice po samu enciklopediju. Razvoj veštačke inteligencije, naročito njena integracija u pretraživače i čet-botove, doveo je do primetnog pada broja poseta od strane pravih ljudi.
Algoritmi danas prikupljaju i sažimaju informacije umesto korisnika, nudeći gotove odgovore direktno u pretrazi ili razgovoru sa čet-botom, bez potrebe da se otvori stranica izvora. U Wikimedia fondaciji upozoravaju da ovakav trend dugoročno ugrožava funkcionisanje Vikipedije. Manji broj posetilaca znači i manje volontera koji uređuju članke, kao i manje donatora koji finansijski podržavaju ovaj projekat.
Paradoks je u tome što je Vikipedija i dalje ključan izvor za obuku velikih jezičkih modela. Zbog reputacije pouzdanog mesta znanja, pretraživači i društvene mreže tradicionalno daju prednost njenom sadržaju. Ipak, dok se njeni tekstovi intenzivno koriste, broj ljudi koji na Vikipediju dolaze nastavlja da opada.
U maju 2025. zabeležen je neuobičajen rast saobraćaja koji je delovao kao da dolazi od korisnika iz Brazila, ali se ispostavilo da je reč o automatizovanom pristupu. Nakon unapređenja sistema za borbu protiv botova, statistika je pokazala da se broj pregleda od strane stvarnih korisnika u godišnjem poređenju smanjio za oko osam procenata. U Wikimedia fondaciji ovaj pad povezuju sa novim navikama korisnika, koji se sve češće oslanjaju na odgovore koje nude čet-botovi i veštačka inteligencija u pretraživačima.
Slična zapažanja dolaze i iz drugih izvora. Analize rada pretraživača Google pokazale su da je tek mali deo upita doveo do klika na izvorni link, dok su se u većini slučajeva korisnici zadovoljili AI-generisanim sažecima. Mlađa publika, uz to, sve češće ostaje unutar društvenih mreža, bez navike da samostalno traži izvore informacija.
U Wikimedia fondaciji izražavaju zabrinutost i zbog sve češće upotrebe veštačke inteligencije za pisanje enciklopedijskih tekstova, što može ugroziti pouzdanost podataka. Umesto uvođenja zabrana, Vikipedija pokušava da se prilagodi novim okolnostima jačanjem prisustva na društvenim mrežama i traženjem savremenih modela saradnje.
Stariji direktor za proizvode u Wikimedia fondaciji, Maršal Miler, pozvao je korisnike da obraćaju pažnju na izvore, da kliknu na citate i da razgovaraju o važnosti baze znanja koju stvaraju ljudi. Sadržaj na kome se danas zasniva veštačka inteligencija nastao je zahvaljujući stvarnim autorima i urednicima, a bez njihove podrške, upozoravaju iz Vikipedije, temelji digitalnog znanja mogli bi ozbiljno da oslabe.