Kako tehnologija remeti naše društvene odnose?

Razvoj informacionih tehnologija, kao što su internet, mobilni telefoni, video ćaskanja sa bilo kom u svetu i slično su umnogome doprinela unapredila komunikaciju i razmenu ideja među ljudima. Daljina više nije problem, i možemo sa bilo kim da komuniciramo bilo kada i bilo gde, nezavisno gde se taj neko nalazi. Međutim, nije sve idealno. Postoji i ona negativna strana. Štaviše, zabeležen je paradoks da, tehnologija može više da nas otuđi od drugih ljudi, i da čini da se manje međusobno družimo. Kako se to dešava?

digitalna komunikacija

1)      Lažan osećaj prijateljstva

Druženje sa prijateljima preko interneta daje novu dimenziju i upotpunjuje prijateljstvo. Međutim, ponekada se može javiti lažan osećaj da imamo prijatelje, iako to nije tako. Na primer, prijatelji koje upoznamo preko igrica, foruma, tvitera i sličnih mesta, nisu pravi prijatelji, to su često samo površna poznanstva i ljudi koje zaista ne poznajemo dobro. Naravno, takva virtuelna prijateljstva mogu da prerastu u ona prava, ali se to ne dešava uvek.

2)      Zapostavljamo druženje uživo

Preteran boravak ispred interneta može da uzrokuje zapostavljanje društvenih veza. To je naročito izraženo kod zavisnika od video igrica ili interneta uopšte. Zavisnost može da ih navede da sate provede ispred ekrana, zapostavljajući prave prijatelje i porodicu, i traćeći vreme na neproduktivne aktivnosti.

Taj efekat se javlja čak i kad se nađemo sa nekim od porodice ili prijatelja uživo, ali većinu vremena provedemo tapkajući na svom telefonu, umesto da pričamo. Druga strana se u toj situaciji može ozbiljno uvrediti i odbiti da se sledeći put vidi sa nama.

3)      Nesporazum u komunikaciji

Komunikacija uživo u četiri oka i komunikacija preko mesendžera, SMS poruka, pa i video ćaskanja nije isto. Sasvim je drugačiji utisak kada sa nekim provodimo vreme uživo naspram internet poruka. Na primer, nema neverbalne komunikacije, koja često kaže mnogo više nego što mislimo. Bez neverbalne komunikacije, digitalne poruke mogu da budu pogrešno protumačene i izazovu nesporazume. Ne možemo da vidimo izraz lica osobe koja šalje poruku i ne možemo da znamo da li je nešto rečeno u šali, ozbiljno, sa prekorom i tako dalje.

4)      Ne razvijaju se veštine komunikacije sa ljudima

Veštine razgovora, pregovaranja i komuniciranja su bitne za uspeh u poslovnom svetu, ali i privatno, prilikom stvaranja prijateljstava i ličnih veza. Deca koja većinu vremena provode komunicirajući digitalnim uređajima, a ne uživo, mogu da kasnije u životu imaju problema da ostvare efektivnu komunikaciju sa prijateljima, kolegama i porodicom. Naprosto, u komunikaciji uživo i preko računara vladaju drugačija pravila.

Comments are closed.