Hakeri neovlašćeno prodiru u kompjuterske sisteme i zloupotrevljavaju ih za sopstvene ciljeve. Sa rastom informacionih tehnologija, raste i njihov broj.
Danas ćemo nabrojati one najupečatljivije, koji su u vreme kad su nastali izazvali veliku buru u javnosti.
1) Staxnet virus (2009)
Računarski virus o kome su pisane knjige. Napravljen je zajedničkim snagama SAD-a i Izraela kako bi se osujetio iranski nuklearni program. I u tome su uspeli. Centrifuge (čiji proizvođač je Siemens) u iranskom nuklearnom centru okretale su se nekontrolisano brzo što je dovelo do njihovog uništenja. Nuklearni centar nije bio povezan na internet, ali je virus dospeo u njega preko USB-a.
Sama zamisao prilično je inovativna. Virus je, naime, pušten u opticaj nasumično, i zarazio je preko 200 hiljada računara i drugih uređaja (većinom onih iz Irana). Napravljen je tako da traži Simensove kontrolere. Kada bi se nakačio na njih, naveo bi ih da se ponašaju neuobičajeno.
Staksnet je uspešno izvršio svoj cilj, pošto je za nekoliko godina unazadio iranski nuklearni program. Uništio je petinu svih centrifuga.
2) Prvo hakovanje vozila (2015)
Dva etička hakera hakovala su džip svog poznanika, poznatog novinara, uz prethodno upozorenje koje on nije shvatio ozbiljno.
Klima uređaj se iznenada uključio podešen na najnižu temperaturu. Radio aparat je promenio stanicu, a brisači su se oteli kontroli. Potom se na displeju pojavila slika dvojice hakera. Prilično bezazleno, pomislićete, i odista niko nije bio povređen. Ipak, hakeri su imali potpunu kontrolu nad vozilom i mogli su da izvedu nešto mnogo gore. To je bio prvi slučaj hakovanja vozila, koji je ukazao na opasnost modernih tehnologija u njima.
Hakeri su najpre dokučili kako da se povežu na bežičnu mrežu tako što su provalili algoritam za generisanje lozinki. Preko mreže su dospeli na hardver i u potpunosti ovladali vozilom.
Hakovani novinar objavio je članak o celom događaju, što je dovelo do toga da cela serija džipova bude povučena iz prodaje. Dvojica hakera su se proslavila držeći konferencije širom Amerike.
3) Yahoo (2013 – 2016)
Yahoo je nekada bio veliki kao i Google. Njihov besplatan imejl servis koristili su milioni ljudi. Ipak kompanija je vrlo brzo dospela na loš glas kada su je hakovali ne jednom, već nekoliko puta. Ogromna korporacija nije vodila računa o svojoj bezbednosti, ponajviše krivicom nesposobnog menadžmenta koji je ignorisao upozorenja zaposlenih. Bezbednosni mehanizmi bili su zastareli i ranjivi, a nije bilo volje da se ulaže u njihovo osavremenjivanje.
Štaviše, menadžment nije hteo ni da prizna da su se desili upadi u kompanijske računare i da su mejlovi i lozinke procureli na crno tržište. Ćutali su čak godinu dana, kako ne bi naškodili reputaciji kompanije. Desilo se upravo suprotno, kompanije je bila toliko osramoćena da je prodata za sitne pare i nikad se nije oporavila.
4) Zaustavljanje naftovoda u Americi (2021)
Kompanija Colonial Pipeline u Americi nije imala nebezbedne računarske sisteme. Hakovani su tako što se lozinka jednog od zaposlenih našla na crnom tržištu kao posledica hakovanja nekog drugog sistema. Pošto je taj radnik koristio istu lozinku i na poslu, hakerima je bilo lako da upadnu u poslovnu mrežu i odande onesposobe ceo naftovod. Kompanija je bila primorana da krimilcima plati reket u iznosu od 4 milijarde dolara, pošto bi u suprotnom jedan deo Amerike bio potpuno paralizovan. Već je bilo došlo do zastoja i nestašica. FBI je kasnije uspeo da povrati polovinu plaćenog novca, ali krivci još nisu pronađeni.
5) Sony Pictures (2011)
Kompanija Sony Picture između ostalog bavi se proizvodnjom i distribucijom filmova. Kada su 2011. najavili film u kome se ismeva severnokorejski diktator, postali su meta hakera te zemlje, što jeste bilo neočekivano, pošto se misli da su Severnokoreanci nazadni i neupućeni u moderne tehnologije. Njihove pretnje niko nije uzimao u obzir, sve dok se u javnosti nisu pojavile imejl prepiske zaposlenih u Sony Pictures-u, plate menadžera i drugi poverljivi podaci. Sadržaj mejlova je za tren oka dospeo u medije. Moglo je svašta da se pročita, od ismevanja popularnih glumaca, podmićivanja političara do ogovaranja bogatih ličnosti. Procureli su i scenariji filmova kao i poslovni planovi.
Obrukani direktori morali su javno da se izvine, a jedan broj njih i da da ostavku zbog neprikladnih izjava u mejlovima.
6) Hakovanje sajta za odrasle – CAM4, (2020).
Možda i najveće curenje informacija ako gledamo njihov obim i dostupne detalje. Sajt za odrasle CAM4 hakovan je pre tri godine, tako da su maltene svi poverljivi podaci korisnika dospeli na crno tržište. Ne samo brojevi kreditnih kartica, već i lična ćaskanja između korisnika na sajtu, imejl prepiska, ponašanje i aktivnost na sajtu, IP adresa, adrese stanovanja itd… Štaviše, prijavljeno je da hakeri već koriste ove informacija kako bi ucenjivali pojedince širom sveta.
