Kako da elemente liste premestite tako da prvi bude na početku, poslednji na kraju itd.
Pokazujemo kako to da uradite na tri načina.
Prvi je da koristimo ugrađenu funkciju reverse. To je ugrađena funkcija koju primenjujemo nad listom. Ne vraća nikakvu vrednost i menja originalnu listu tako što je obrne.
Drugi način je da koristimo obrnuti iterator koji je takođe ugrađena funkcionalnost. Pošto je iterator objekat, on mora biti pretvoren u listu. Ne menja se ništa kod originalne liste, već se pravi nova.
Treći način je da se koristi isecanje liste. Isecanje liste je inače vrlo korisna stvar, ali opterećuje memoriju. Omogućava da izvučemo određene elemente iz liste, prateći tačna pravilo.
Sintaksa za isecanje je lista[početni indeks: krajni indeks: broj koraka].
Prostim rečima listi prosledimo dva indeksa (indeksi su redni brojevi elemenata u lista, s tim što brojanje počinje od nule), prvi predstavlja početak, a drugi kraj opsega koji isecamo. Broj koraka je opcioni parametar koji označava koje elemente isečenog opsega uzimamo. Na primer, ako je vrednost koraka 2 uzimamo svaki drugi element. Kada ne prosledimo početni ili krajni indeks, podrazumeva se da mislimo na sam početak ili kraj liste. Tako dolazimo i do obrtanja liste. Lista[::-1] znači uzmi listu od početka do kraja, ali od unazad zato što koristimo negativan korak, odnosno idemo unazad jedan po jedan element liste.
