Važan koncept koji postoji u svim programskim jezicima su tipovi podataka koji se mogu obraditi. Uobičajeni tipovi podataka postoje u svim jezicima i ponašaju se slično, ali svaki jezik ima i nek svoje specifične tipove.
Kada savladate neki programski jezik, sami ćete praviti svoje tipove.
Uobičajeni tipovi podataka uključuju:
| Tip podatka | Predstavlja | Primer |
| ceo broj (integer) | cele brojeve | -4, 66, 0 |
| broj sa pokretnim zarezom (float) | razlomljen broj | 0.0, 3.45, -800,0005 |
| niska (string) | niz znakovnih podataka | "Zdravo!", "Jelena M." |
| Bulov broj | logički podatak | true, false |
| ništa | nema podatka | null |
Zašto su bitni tipovi podataka?
Kada god pišemo računarski program koji radi sa nekim podacima, moramo jasno da odredimo njihov tip. U suprotnom računar ne razume kako da izvrši operacije sa njima. Narodski rečeno, ne možemo da mešamo babe i žabe. Na primer, ne možemo da sabiramo nisku i broj.
Različiti programski jezici koriste i drugačije ključne reči za određivanje tipova podataka. Na primer, niska je uglavnom string, a broj sa pokretnim zarezom je float, celi broj je integer (int) itd..
Shvatiće sve kad počnete da radite sa konkretnim programom.