Predstavljamo sažeto uputstvo za blokčejn (lanac blokova).
Šta on predstavlja?
Blokčejn je decentralizovana baza podataka. Kod kriptovaluta to su podaci o transakcijama, ali to mogu biti bilo koji podaci. Decentralizovana znači da se ta baza ne nalazi na jednom centralnom mestu, već postoji više njenih kopija koje se nalaze na različitim lokacijama (čvorovima) i koje se redovno sinhronišu. Zato je takvu bazu prosto nemoguće hakovati, jer i da dobijete pristup jednom čvoru i počnete da menjate bazu, drugi čvorovi će vam ostati nedostupni i oni će odbiti nove izmene. Sam Bitcon ima više od 10 hiljada čvorova širom sveta.
Baza se sastoji od lanca blokova, po čemu je i dobila ime, a svaki blok skladišti nove podatke.
Kako se onda baza ažurira?
Kada unosimo novi podataka u blokčejn, onda moramo da kontaktiramo svai čvor, kažemo mu šta radimo, tražimo autentifikaciju i čekamo validaciju. Ta komunikacija se izvršava putem javnih i privatnih ključeva koji su generisani specijalnim algoritimima.
Na primer, recimo da želimo da izvršimo određenu kupovinu sa bitkonima. Naš novčanik, u kome se nalazi određena količina bitkoina sadrži jedan javni i drugi privatni ključ. Privatni ključ poznat je samo vlasniku novčanika (računa) i pomoću njega se generiše digitalni potpis koji se zajedno sa javnim ključem šalje svakom čvoru, kada vršimo transakciju sa računa ili na račun. Čvorovi putem specijalnih algoritama čitaju ključ i potpis, validiraju transakciju i ažuriraju podatke (na primer, da je sa računa skinut određeni iznos ili obrnuto). Sve ove aktivnosti zahtevaju dosta vremena i računarske snage. Svakom čvoru treba dosta računarske snage kako bi proverio, potvrdio i ažurirao svaku promenu.
Tu u pomoć priskače aktivnost rudarenja. Bilo koji korisnik može da se prijavi da pozajmi svoje hardverske resurse za izvršavanje blokčejn transakcija i kalkulacija , a zauzvrat dobijaju određene beneficije (na primer, bitkoine).
Rudarenje je jedna sasvim druga priča, i o tome ćemo u drugom članku.
