Ovih dana se sve češće govori o zagađenju vazduha, naročito tokom zime, kada sagorevanje goriva za grejanje domaćinstava postaje glavni izvor štetnih čestica. Tome se, kao stalni pratilac savremenog života, pridružuju i izduvni gasovi koje proizvodi saobraćaj. Zajedno, ti izvori oblikuju ono što svakodnevno udišemo, često ne razmišljajući o tome.
Kvalitet vazduha se u većini zemalja ne prepušta proceni ili utisku. On se meri svakodnevno, na jasno definisanim mernim stanicama, a dobijeni podaci su javno dostupni. Drugim rečima, vazduh ima svoje brojke i svoje zapise. Ostaje samo pitanje gde ih pogledati.
Šta se meri i kako?
Kvalitet vazduha se ne procenjuje odoka. Merni uređaji, smešteni u metalnim kućištima pored saobraćajnica, u dvorištima škola ili na krovovima zgrada, uzimaju uzorke vazduha iz minuta u minut. Analizira se prisustvo sitnih čestica PM2.5 i PM10, gasova poput azot-dioksida, sumpor-dioksida i prizemnog ozona.
Da bi ti brojevi postali razumljivi javnosti, uveden je indeks kvaliteta vazduha, AQI. On pretvara sirove podatke u skalu boja i kratkih opisa. Zelena znači da vazduh još uvek vazduh. Crvena znači da je on put štetnih materija.
Srbija
Podatke o količini štetnih materija u vazduhu objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine na servisu Objedinjeni prikaz automatskog prikaza kvaliteta vazduha u Srbiji. Njih preuzimaju svi ostali servisi i oni su jedini najmerodavniji.
Pored same količine zagađenja, prikazuje se i stepen štetnosti vazduha. On je izražen ocenama od 1 do 5, pri čemu 4 označava jako zagađeno okruženje, dok 5 ukazuje na visoku, izrazito nepovoljnu zagađenost.
Te ocene nisu jedinstvene, već se odnose na više različitih pokazatelja, u zavisnosti od toga koja se štetna materija posmatra. Mogu se odnositi na ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, okside azota i druge zagađivače. Sve te supstance su prirodno prisutne u vazduhu, ali njihova koncentracija ne mora uvek istovremeno da bude povišena.
Naravno, ovaj servis ne može da prikaže zagađenost za gradove u kojime ne postoje merne stanice.
Servis koristite tako što odaberete grad, odnosno mernu stanicu u meniju sa desne strane ili odaberete istu na mapi. Mapom se krećete tako što prevlačite mišem po njoj, a za zumiranje i odzumiranje koristite stisnuto dugme CTRL i + ili CTRL i -.
Svet
Podatke za ostale zemlje i kontinete na sličan način možete videti pomoću servis Air Pollution in the World.
Svi podaci se redovno ažuriraju, nadamo se da će tako i ostati.
Kontinent možete odabrati iz gornjeg menija. Biće vam tako lakše. A mapu zumirate tako što držite stisnuto dugme CTRL na tastaturi i pokrećete srednje dugme na mišu računara. Ispod svakog podatka imate njegov izvor i poslednji datum ažuriranje, tako da možete videti koliko su podaci relevantni.