Danas je teško zamisliti život bez mobilnih telefona iako su oni u masovnu upotrebu ušli tek pre nekih dvadesetak godina. Pre toga bili ograničeni na mali broj korisnika. Hajde da pogledamo kako je ceo taj razvitak izgledao.
Preteče
Mnoga tehnološka otkrića nastala su za potrebe rata, pa slično važi i za mobilne telefone. Za vreme Drugog svetskog rata američka vojska u saradnji sa kompanijom Motorola napravila je nekoliko verzija radio telefona (poznatijih pod imenom voki-toki), koji su prenosili glas preko radio frekvencija i koristili se za komunikaciju na bojnom polju.
Njihov domet nije bio veliki, otprilike ste mogli da komunicirate sa osobama udaljenim najviše tri kilometra.
Nakon Drugog svetskog rata u Americi, Švedskoj i SSSR-u bilo je pokušaja da se naprave komercijalni mobilni telefoni bazirani na radio frekvencijama. Oni su se uglavnom držali u kolima zbog svoje veličine, ali i energije koja im je bila potrebna.
Zbog ograničenja radio frekvencija nisu mogla masovno da se koriste, na primer najviše 44 korisnika u gradu bi moglo da razgovara istovremeno.
Razvoj mobilne mreže
Uskoro se razvija nova tehnologija mobilne (celularne) mreže i napušta se razgovaranje preko radio frekvencija.
Tako se 1973. godine pojavio Motorola DynaTAC 8000X, prvi komercijalni mobilni telefon koji je mogao da stane u ruku.
Koštao je tadašnjih 4 hiljade dolara (po gruboj proceni to je u današnjem novcu oko 7 hiljada evra). Bio je težak oko 1 kg i punjenje je u početku trajalo i po 10 sati.
U narednim godinama Motorola je postepeno usavršavala uređaj čineći da mu dimenzije budu manje a baterija dugotrajnija.
Pošto je razgovor kod DynaTAC 8000X modela u idealnim uslovima trajao najviše do sat vremena, bilo je pokušaja da se to prevaziđe tako što su se pravili modeli sa baterijama većeg kapaciteta. Jedan od njih je bio Nokijin Mobira Talkman iz 1984. godine gde je komunikacija mogla da traje i po nekoliko sati, ali je telefon bio težak 5kg.
Ali, onda se 1989. godine u prodaji našao Motorolin MicroTAC 9800X, sprava izuzetno malih dimenzija. Pojava telefona koji može da stane u džep oduševila je ceo svet. Motorolini inženjeri dosetili su se da uštede na prostoru tako što su napravili telefon koji se preklapa, a antenica je služila kao ukras. Međutim, veliki (i teški) telefoni nastavili su da se koriste, pre svega zbog izdržljivije baterije i boljeg signala.
IBM Simon, telefon koji je nastao 1994. godine nosi titulu prvog pametnog telefona, jer je imao aplikacije, digitron, adresar, olovčicu sa ekranom na dodir itd. Preko njega su mogli da se šalju faksovi i mejlovi. U današnjim parama koštao je negde oko hiljadu evra.
Nokia 9000 Communicator izašao je 1996. godine. To je prvi telefon za kog se moglo kazati da je kompjuter u malom. Imao je samo 250 grama i mogao da se koristi za pregledanje interneta, pisanje beleški, elektronsku poštu i još mnogo toga.
Nokia 3210, 2G telefon iz 1999. godine učinio je da kompanija postane vodeća na svetskom tržištu. Prodato je oko 160 miliona primeraka.
Nokijina 1100 edicija iz 2003. spada u najprodavaniju ikad. Do sad nijedan drugi model nije uspeo da obori rekord od oko 250 miliona prodatih uređaja sve zahvaljujući pristupačnoj ceni.
J-phone iz 2000. postojao je samo u Japanu, ali predstavlja prvi komercijalni telefon sa kamerom. Ona je imala čitavih 0.1 megapiksela.
Za njim sledi i Sanyo SCP-5300 iz 2002. prvi telefon na kome su mogle da se gledaju slike. Javnost je poludela za njim.
Otprilike u isto vreme izlazi i Samsungov SPH-M100 Uproar, prvi telefon preko kog je mogla da se sluša mp3 muzika, doduše, najduže sat vremena.
Sa razvojem tehničkih mogućnosti, sve više postaje bitan i izgled. Pa se tako pojavljuju uređaji sa lepim dizajnom koji se reklamiraju kao modni telefoni. Jedan od mnogobrojnih primera je i Motorola Razr V3 model. Moramo priznati da su se tadašnji modeli mnogo više međusobno razlikovali po obliku. Bilo ih je malih, velikih, na preklapanje, sa ili bez tastature. Danas su svi nekako jednoobrazni.
Revolucija na tržištu nastaje 2007. godine kada na scenu stupa iPhone 7. Eplov tim od 1000 ljudi tri godine je radio na razvoju i dizajnu sprave koja je pomerila sve granice. Predstavlja prvi uređaj sa ekranom koji je bio osetljiv na dodir prstiju, umesto na specijalnu olovčicu. Imao je odličan korisnički interfejs i mnoštvo aplikacija. Takođe je i prvi telefon koji koristi 3G mrežu.
Naredne godine pojavljuje se HTC Dream prvi telefon sa Androidom. Kao što vidite, u početku nije bio tako moćan kao Ajfon, ali je u Guglovoj laboratoriji brzo uznapredovao, tako da su sada iOS i Android najveći rivali.
Godine 2010. nastaje Samsung Galaxy serija mobilnih uređaja, najvećih konkurenata Ajfonu.
Godina 2013. nazvana je godinom fableta, koji predstavljaju spoj telefona i tableta. Imaju odlične performanse i znatno veći ekran što predstavlja trend suprotan onom od deceniju pre kada su bili popularni mali telefoni.
Reference:
http://www.telegraph.co.uk/technology/mobile-phones/11339603/The-evolution-of-the-mobile-phone-in-pictures.html
https://en.wikipedia.org/wiki/SCR-536
http://www.v3.co.uk/v3-uk/review/2270577/samsung-galaxy-s4-vs-galaxy-s3-headtohead-review/page/2
http://www.pcworld.com/article/173033/cell_phone_evolution.html
http://smartphones.wonderhowto.com/news/from-backpack-transceiver-smartphone-visual-history-mobile-phone-0127134/
https://en.wikipedia.org/wiki/Phablet