Razvoj informacionih tehnologija umnogome je unapredio komunikaciju i razmenu ideja. Daljina više nije problem, i možemo sa bilo kim da komuniciramo bilo kada i bilo gde. Međutim, postoji i negativna strana.
Zabeležen je paradoks da tehnologija može da nas otuđi i učini da se manje družimo. Kako?
1) Lažno prijateljstvo
Onlajn druženje upotpunjuje prijateljstvo. Međutim, taj osećaj bliskosti može biti lažan. Na primer, prijatelji koje upoznamo preko igrica, foruma, tvitera i sličnih mesta nisu pravi prijatelji, to su površna poznanstva i osobe koje ne poznajemo dobro. To nije neko koga možemo da pozovemo usred noći i zatražimo pomoć. Naravno, takva virtuelna prijateljstva mogu da prerastu u ona prava, ali ne uvek.
2) Zapostavljamo druženje uživo
Preteran boravak ispred interneta može da uzrokuje zapostavljanje društvenih veza. Neki sate i sate provode ispred ekrana, zapostavljajući prijatelje i porodicu, i traćeći vreme na neproduktivne aktivnosti.
Slična je situacija i kada se nađemo sa prijateljima uživo, ali većinu vremena provedemo tapkajući na svom telefonu, umesto da razgovaramo.
3) Nesporazum u komunikaciji
Komunikacija uživo u četiri oka i komunikacija preko mesendžera, SMS poruka, pa i video ćaskanja nije isto. Sasvim je drugačiji utisak kada sa nekim provodimo vreme uživo naspram internet poruka. bez neverbalne komunikacije, digitalne poruke mogu da budu pogrešno protumačene i izazovu nesporazume. Ne možemo da vidimo izraz lica osobe koja šalje poruku i ne možemo da znamo da li je nešto rečeno u šali, ozbiljno, sa prekorom i tako dalje.
4) Ne razvijaju se veštine komunikacije sa ljudima
Veštine razgovora, pregovaranja i komuniciranja su bitne za uspeh u poslovnom svetu, ali i privatno, prilikom stvaranja prijateljstava i ličnih veza. Deca koja većinu vremena provode komunicirajući digitalnim uređajima, a ne uživo, mogu da kasnije imaju problema da ostvare efektivnu komunikaciju sa prijateljima, kolegama i porodicom. Naprosto, u komunikaciji uživo i preko računara vladaju drugačija pravila.