Fejsbuk za veliki broj korisnika predstavlja glavno mesto komunikacije, informisanja i kupovine. Upravo zbog te masovne upotrebe, prevaranti ga redovno koriste kao teren za različite oblike obmana. Ove prevare ne deluju uvek sofisticirano, ali često uspevaju jer računaju na brzinu, nepažnju i poverenje korisnika.
U nastavku sledi pregled najčešćih prevara na Fejsbuku i objašnjenje kako funkcionišu.
Fišing poruke koje se predstavljaju kao Fejsbuk
Fišing predstavlja najčešći oblik prevare na ovoj društvenoj mreži. Prevaranti šalju poruke koje izgledaju kao zvanična obaveštenja Fejsbuka. U njima navode da je nalog ugrožen, privremeno blokiran ili da zahteva hitnu proveru.
Kada korisnik klikne na link iz poruke, otvara se lažna stranica koja vizuelno podseća na Fejsbuk. Korisnik tada sam unosi lozinku i druge podatke, koje prevaranti odmah preuzimaju.
Fejsbuk nikada ne traži lozinku putem poruka ili spoljašnjih linkova. Svaki takav zahtev treba smatrati pokušajem prevare.
Prevare na Facebook Marketplace-u
Facebook Marketplace omogućava jednostavnu kupovinu i prodaju, ali ujedno privlači veliki broj prevaranata. Najčešći scenario uključuje prodavce koji nude popularne proizvode po nerealno niskim cenama i traže uplatu unapred.
Prevaranti često insistiraju na plaćanju poklon-karticama, kriptovalutama ili aplikacijama koje ne omogućavaju povraćaj novca. Nakon uplate, prodavac prekida komunikaciju i uklanja oglas.
Postoje i obrnute prevare u kojima se lažni kupac javlja prodavcu, šalje lažnu potvrdu o uplati i zatim traži povraćaj navodnog viška novca.
Kupovina bez ličnog preuzimanja ili bez sigurnog načina plaćanja uvek nosi povećan rizik.
Lažni sponzorisani oglasi i investicione ponude
Prevaranti često koriste sponzorisane oglase kako bi stekli dodatnu verodostojnost. Ovi oglasi najčešće obećavaju brzu zaradu, ulaganja bez rizika ili sigurne finansijske dobitke.
Klik na oglas vodi ka lažnim sajtovima koji prikupljaju lične podatke ili direktno zahtevaju uplatu. Prevaranti često koriste izmišljene komentare, lažne recenzije i fotografije poznatih ličnosti kako bi ostavili utisak pouzdanosti.
Ozbiljne investicione ponude ne pojavljuju se kao nasumični oglasi na društvenim mrežama.
Poruke od prijatelja koji traže hitnu pomoć
Prevaranti često kompromituju naloge stvarnih korisnika i sa tih naloga šalju poruke njihovim kontaktima. Poruka obično sadrži tvrdnju da je pošiljalac u nevolji i da mu je hitno potreban novac.
Zbog poznatog imena i osećaja hitnosti, korisnici često reaguje bez dodatne provere. U stvarnosti, poruku ne šalje prijatelj već prevarant koji koristi preuzeti nalog.
Korisnik treba da proveri ovakvu poruku drugim kanalom komunikacije pre bilo kakve reakcije.
Lažne nagradne igre i pokloni
Fejsbuk često preplave objave koje najavljuju nagradne igre sa skupim nagradama. Organizatori od korisnika traže da dele objavu, ostave lične podatke ili uplate manju naknadu.
Ovakve igre služe za prikupljanje podataka, širenje prevarantskih stranica ili direktnu finansijsku dobit. Ako korisnik nije učestvovao u nagradnoj igri, ne može ni da je osvoji.
Lažna tehnička podrška
Prevaranti se ponekad predstavljaju kao tehnička podrška i šalju upozorenja o navodnim virusima ili bezbednosnim problemima. Nude pomoć uz plaćanje ili traže instalaciju određenog softvera.
Ovakav softver često omogućava preuzimanje kontrole nad uređajem ili krađu podataka. Prava tehnička podrška ne kontaktira korisnike putem Fejsbuka.
Kako se zaštititi?
Korisnik treba da primeni nekoliko osnovnih pravila:
-
Ne deli lozinke i verifikacione kodove
-
Proverava linkove pre klika
-
Koristi dvofaktorsku autentifikaciju
-
Izbegava hitne odluke
-
Prijavljuje sumnjive profile i oglase