Kad je sredinom 20-og veka nastao prvi računar, interakcija sa njim obavljala se preko tastature. Posle je kao veliko otkriće došao miš. Doduše, ostala je i tastatura za unošenje teksta. A u poslednje vreme kao način interakcija dobijamo ekran na dodir.
Dodirivanje prstija je prirodnije nego kliktanje miša ili pritiskanje tastera, te je ekran na dodir odično prihvaćen.
Postavlja se pitanje šta nam sledi nakon ekrana na dodir.
1) Davanje komandi pokretima
Neki uređaji, kao na primer Microsoft Kinect, već podržavaju davanje komandi pokretima. Precizni senzori prate kretanje celog našeg tela, i omogućavaju nam da igramo igrice ili vežbamo uz veliki ekran. Tu je i koncept Leap Motion, koji možete videti na video snimku.
2) Davanje komandi glasom
Tehnologija prepoznavanja glasa već postoji i primenjuje se u nekim aplikacijama. Međutim, pretpostavlja da će ovaj način interakcije neće omasoviti, jer niko ne želi da non-stop mora da priča sa svojim uređajima.
3) Davanje komandi mislima
Naučnici aktivno rade na razvijanju tehnologija koje će omogućiti da kontrolišemo uređaje putem misli. Na primer, moći ćemo da uključimo svetlo, samo ako pomislimo na to, ili da pošaljemo elektronsku poštu bez vađenje telefona iz džepa. Prototipi takvih uređaja koji čitaju moždane talase su već napravljeni. Izgledaju kao slušalice. Neki naučnici čak predviđaju koncept ugrađivanja tih čitača direktno u naše mozgove, kako bi se sprečile zloupotrebe, jer uređaji koji čitaju misli svakom deluju zastrašujuće.
