Šta nam dolazi posle ekrana na dodir?

Kad je nastao prvi računar sredinom 20-og veka, interakcija između njega i čoveka se odvijala pomoću tastature. Sve komande su kucane na tastaturi i, ko se toga seća, nije bilo nimalo jednostavno. Nakon toga je došao miš, kao veliko otkriće, kojim su se svi oduševili jer je značajno olakšao ceo rad i korišćenje računara. Tastatura je ostala da se koristi za unošenje teksta.  Miš i tastatura su dugo godina bili neprikosnoveni načini da se komunicira sa računarom i sličnim uređajima. U poslednje vreme dobijaju konkurenciju u vidu ekrana na dodir.

ekran na dodir

Pomoću ekrana na dodir, bilo na računarima, telefonima ili tabletima, možemo zadavati komande veoma intuitivno. Dodirivanje je prirodnije čoveku nego kliktanje miša ili pritiskanje tastera, te je ekran na dodir odično prihvaćen, naročito kod mlađih i starijih generacija koje nisu imale kad da se naviknu na miš i tastaturu.

Postavlja se pitanje šta nam sledi nakon ekrana na dodir. Koji su sledeći načini interakcije čoveka i elektronskih uređaja?

1)      Davanje komandi pokretima

Neki uređaji, kao na primer Microsoft Kinect, već podržavaju davanje komandi i upravljanje uređajima pomoću pokreta. Precizni senzori prate kretanje celog našeg tela, i omogućavaju nam da igramo igrice ili vežbamo uz veliki ekran.  Tu je i koncept Leap Motion, koji možete videti na video snimku.

2)      Davanje komandi glasom

Tehnologija prepoznavanja glasa se razvija već nekoliko godina i postoji na mnogim uređajima. Na primer, mobilna aplikacija za prevođenje  Google prevodilac  omogućava da izgovorite reč i ona će biti prevedena na željeni jezik. Međutim, pretpostavlja da će ovaj način interakcije ostati samo za određene upotrebe i da se neće omasoviti, jer niko ne želi da non-stop mora da priča sa svojim uređajima.

 3)      Davanje komandi mislima

Naučnici aktivno rade na razvijanju tehnologija koje će omogućiti da kontrolišemo uređaje putem misli. Na primer, moći ćemo da uključimo svetlo, samo ako pomislimo na to, ili da pošaljemo elektronsku poštu bez vađenje telefona iz džepa. Prvi prototipi takvih uređaja koji čitaju moždane talase su već napravljeni. Uređaji izgledaju kao slušalice i stavljaju se na glavu. Oni potom interpretiraju signale iz našeg mozga i šalju ih dalje drugom uređaju kome je naredba namenja. Neki naučnici čak predviđaju koncept ugrađivanja tih čitača direktno u naše mozgove, kako bi se sprečile zloupotrebe, jer uređaji koji čitaju misli svakom deluju zastrašujuće.

No comments yet.

Leave a Reply