Koliko god nam Internet delovao apstraktno i složeno, on prosto rečeno predstavlja skup veza između različitih računara i servera. Svaka veza je, u stvari, mrežni protokol za prenos podataka, odnosno skup pravila koja određuju način i redosled prenosa informacija.
Postoji veliki broj protokola za prenos podataka. Izdvojili smo najpoznatije.
IP – internet protokol
Prvi ali i najprimitivniji. Nepouzdan je, pošto ne potvrđuje i ne nadzire isporuku paketa primaocu. Takođe ne kontroliše ni integritet podataka. Prenos se vrši bez uspostavljanja veze. Njegov glavni zadatak je usmeravanje datagrama, odnosno određivanje putanje podataka duž mrežnih čvorova.
Trenutno je popularna verzija IPv4 sa 32-bitnim adresama, što znači da se na internetu može čuvati nešto više od 4 milijarde iPv4 adresa. To će se popuniti jednog dana, i zato se uvodi IPv6.
TCP / IP – protokol za kontrolu prenosa / internet protokol
To je grupa protokola, gde prvi kontroliše pouzdan prenos i nadgleda integritet podataka, a drugi je odgovaran za slanje podataka. Ovo je najznačajniji i najviše korišćeni protokol.
UDP – korisnički protokol paketa podataka
Prenosi podatke bez da je prethodno stvorio vezu između njih i zato je nepouzdan. Paketi mogu ne samo da ne stignu, već da se izgube ili pošalju više puta. Ipak, UDP se koristi zbog dobre brzine isporuke. Aplikacije koje rade na mreži koja je spora koriste upravo ovu vrstu prenosa.
FTP – protokol za prenos datoteka
Postoji još od 70-ih, pre pojave IP-ja. Trenutno se koristi za daljinski pristup hosting serverima. Vrlo je pouzdan i garantuje prenos u potpunosti. Radi po arhitekturi klijent-server. Korisnik čiji je identitet potvrđen dobija pristup sistemu podataka servera.
DNS
Nije samo sistem imena domena već i protokol sa specifikacijom struktura podataka i njihovu razmenu u DNS-u. Klijentski računari mogu da preko DNS servera saznaju IP adresu određene veb lokacije, a protokol pomaže i razmenu baza podataka između DNS servera. Ovaj protokol takođe koristi TCP i UDP.
HTTP – protokol za prenos hiperteksta.
Prvobitno je bio protokol za prenos HTML dokumenata, a sada se koristi za prenos raznih podataka preko interneta. Komunikacije se odvija po principu klijent-server gde je klijent najčešće veb pregledač, mada to može biti i robot za pretragu. U većini slučajeva HTTP koristi TCP / IP za razmenu informacija.
Postoji i HTTPS koji je verzija HTTP-a sa šifrovanjem. Podaci u njemu prenose se preko TLS kriptografskog protokola.
NTP – mrežni internet protokol
Koristi se za sinhronizaciju lokalnog sata sa vremenom na mreži. Koristi poseban Marzulo algoritam, koji bira tačniji izvor vremena. Prilično je robustan na probleme u mreži.
SSH – sigurna školjka
Protokol za daljinsko upravljanje operativnih sistemom pomoću TCP-a. Sav saobraćaj je enkriptovan odogovarajućim algoritmima i zato je dobar za prenos lozinki i drugih važnih informacija.