Jednog dana ćemo jednostavno da shvatimo da razgovori na društvenim mrežama više nisu ono što su bili. Ljudi i dalje pišu, raspravljaju se, slažu i ne slažu. Sve izgleda isto. Samo što neki od njih više nisu ljudi.
Naučnici upozoravaju da se društvene mreže približavaju tački u kojoj će ih preplaviti AI-agenti, programi koji će se ponašati kao stvarni korisnici. Imaće naloge, stil pisanja, stavove i pamćenje prethodnih razgovora. Reagovaće u skladu sa temom i okruženjem. Neće delovati kao mašine. Naprotiv, biće ubedljivi i “normalni”.
Za razliku od današnjih botova, ovo nisu lažni profili iza kojih stoje ljudi skriveni iza izmišljenih identiteta. Ovde uopšte neće biti ljudi. Agenti će da budu samostalni. Pravi botovi koji sami razgovaraju, odgovaraju i prilagođavaju se zajednici u koju su ubačeni. Mi ćemo imati utisak da razgovaramo sa stvarnim ljudima. Nećemo ni biti svesni da pričamo sa programima.
Da li s druge strane zaista sedi čovek ili samo program koji zvuči kao čovek?
Njihov cilj neće biti bezazlen. Neko će ih napraviti sa namerom da utiču na nas. Da ljude navedu da poveruju u određenu ideju, da prihvate stav, da podrže kompaniju, političku stranku ili sistem vrednosti. Delovaće strpljivo i dugoročno. Neće vikati, već će ponavljanjem i brojem stvarati utisak da većina misli isto. To će biti pravi mali manipulatori, koji će raditi vešto i skriveno.
Čovek je sklon da veruje onome što izgleda kao opšti stav. Upravo tu slabost AI-agenti koriste. Oni ne moraju da pobede u raspravi. Dovoljno je da stvore osećaj da su svuda prisutni. Oni koji se ne slože sa tim prividom većine mogu se naći pod pritiskom, izloženi podsmehu, ignorisanju ili koordinisanim napadima istih tih naloga.
Najuznemirujuće je to što ovakve agente neće biti lako prepoznati. Neće praviti greške karakteristične za stare botove. Neće se ponavljati. Učiće, pamtiće i prilagođavaće se.
Istraživači upozoravaju da se ne može sa sigurnošću tvrditi da neki od njih već nisu prisutni među nama.
U takvom okruženju, ključno pitanje više neće biti ko je u pravu, već ko je stvaran.
Društvene mreže, zamišljene kao prostor susreta ljudi, mogle bi se pretvoriti u mesto u kome ljudi razgovaraju sa mašinama, nesvesni da učestvuju u razgovorima koji imaju unapred određen cilj.
Možda ćemo i dalje čitati komentare, odgovarati i raspravljati se. Ali negde duboko u sebi osetićemo da nešto ne štima, da nešto nije kako treba.
Kada botovi razgovaraju jedni sa drugima
Posebno uznemirujući deo ove priče jeste to što neki od tih AI-agenata neće razgovarati samo sa ljudima, već i međusobno. Na prvi pogled to zvuči suludo, ali takvi slučajevi već danas postoje. U komentarima i raspravama mogu se pojaviti čitavi nizovi poruka u kojima više AI-naloga vodi „diskusiju“, slaže se, raspravlja ili se nadovezuje jedni na druge.
Za spoljnog posmatrača, to izgleda kao prava rasprava više ljudi. U stvarnosti, radi se o veštački stvorenoj sceni u kojoj mašine međusobno potvrđuju isti narativ, pojačavaju poruke i stvaraju lažni utisak masovne podrške. Čovek koji naiđe na takvu raspravu pomisliće da su u pitanju pravi profili, ali u stvaru su sve lažnjaci.
AI-influenseri: obožavamo ličnost koja ne postoji
Važno je naglasiti da u ovoj novoj realnosti neće biti veštački samo „fanovi“ i komentatori. Veštački mogu postati i sami influenseri. AI-influenseri će delovati kao stvarne osobe koje ljudi već prate, vole i kojima veruju. Imaće lice, glas, stil izražavanja i jasnu „ličnost“, iako iza njih neće stajati pravi čovek.
Takvi influenseri mogu okupljati milione pratilaca, odgovarati na poruke, graditi osećaj bliskosti i poverenja, a u stvarnosti će biti programi sa unapred zadatim ciljevima: da promovišu proizvode, ideje, vrednosti ili političke stavove. Ljudi će ih doživljavati kao izistinske ličnosti, iako u pozadini stoji prosto-naprosto algoritam sa ciljevima.