Do kraja 2025. godine postalo je očigledno da se internet ne razvija u smeru veće informisanosti ili kolektivne pameti. Umesto toga, on je sve zagušeniji sadržajem koji ne prenosi znanje, ne nudi nove ideje i uopšte ne zahteva razmišljanje.
Pojava poznata kao AI slop više se ne može posmatrati samo kao nuspojava tehnološkog razvoja. Reč je o dominantnom obliku sadržaja koji sistematski odvlači našu pažnju, zaglupljuje nas i pretvara u zombije kojima mozak nije potreban.
Šta je AI slop i zašto izraz „digitalne splačine“ nije preterivanje?
U izvornom značenju, engleska reč slop označava kašastu, vodenastu masu bez strukture i kvaliteta, drugim rečima, pomije, mulj, bezukusni bućkuriš. U digitalnom okruženju, tim izrazom se označava sadržaj koji je napravila veštačka inteligencija tako da nam odvuče i zadrži pažnju. Takav sadržaj nema nikakvo duboko značenje, već su to narodski rečeno, obične gluposti.
On ne nastaje kao rezultat kreativnog procesa, već kao posledica optimizacije za algoritme. Ne informiše, nego hipnotiše. Nema tu nikakve umetnosti, skrivene poruke ili širenja znanja. Stoga je izraz digitalne splačine najbolji prevod za AI slop.
Obrasci širenja besmisla
Tokom 2025. godine uočeni su mehanizmi kroz koje se digitalne splačine šire i postaju normalne:
-
Društvene mreže: One su preplavljene AI generisanim snimcima i slikama u kojima se pojavljuju starice koje jašu mačke, bebe koje kuvaju ili životinje koje krše zakone logike. Takvi sadržaji dostižu stotine miliona pregleda. Njihova popularnost ne proizilazi iz humora, već iz efekta kratkotrajnog šoka. Mozak se ne podstiče na razmišljanje, već se zadržava u stanju pasivnog čuđenja.
-
Algoritamska serijska reprodukcija: Jedan uspešan video postaje obrazac koji se automatski umnožava u stotinama varijacija. Time se stvara iluzija raznovrsnosti, iako je reč o repetitivnom sadržaju koji zatrpava internet.
-
Spamovanje na LinkedInu: Platforma koja je nekada služila za razmenu stručnog znanja pretvorena je u skladište generičkih tekstova koji ne govore ništa. Postaje nam normalno da čitamo nešto što nema smisla.
Mehanizam zatupljivanja
AI slop isprva deluje bezazleno jer počinje bizarnim prizorima. Međutim, taj obrazac neprestano ponavlja. Kada se mozak iznova izlaže nenormalnom sadržaju polako gubi razliku između stvarnog i nestvarnog, ne razvija se i vremenom atrofira.
Razmišljanje ćemo odložiti za kasnije, jer upravo sada golub stoji za šporetom i meša supu za najmlađe. AI slop ne zaglupljuje zato što nas uči nešto pogrešno, već zato što nas odvikava od očekivanja da sadržaj treba da ima smisao. Postaje nam normalno da gledamo i čitamo nebuloze i besmislice.
Posebno zabrinjava činjenica da se novi modeli veštačke inteligencije treniraju upravo na ovakvom materijalu. U okruženju preplavljenom digitalnim otpadom, stvara se zatvoreni krug u kojem sistemi uče iz sopstvenog smeća.
Zaključak: Digitalna degradacija kao nova normalnost
Teza o „mrtvom internetu“, prema kojoj većinu saobraćaja čine botovi koji proizvode sadržaj za druge botove, krajem 2025. godine više nije teorija zavere, već činjenično stanje.
U svetu u kom dominira digitalni talog, caruju besmislice i pasivnost. Budućnost digitalnog prostora zavisiće isključivo od toga hoćemo li sačuvati sopstvenu pažnju ili ćemo je trajno prepustiti algoritmima.