Neretko se dešava da treba da napravimo funkciju čiji parametri se retko menjaju. Tim parametrima možemo dodeliti podrazumevanu vrednost .
Primer. Zamislite da treba da izračunamo cenu sa porezom i da je ona skoro uvek 20 posto. Definišemo parametar kome damo podrazumevanu vrednost koju odmah dodelimo u definiciji funkcije. Koristimo znak = kako bi dodelili podrazumevanu.
Kada pozivamo funkciju unosimo vrednost samo za obavezan parametar. Opcioni nije potreban ako koristimo već datu vrednost.
U slučaju da je drugačija podrazumevana vrednost, pozovemo funkciju i prosledimo i tu drugačiju vrednost.
Bitno je napomenuti da opcionih parametara može biti koliko god želite, ali uz ograničenje da oni uvek moraju ići na kraju definicije funkcije. Dakle, prvo idu obavezni parametri, pa opcioni.
Na primer, ova definicija funkcije bi javila grešku. X mora da bude na početku, pre svih opcionih parametara.
def f(a=90, b=10, x, c=100):