Internet i društvene mreže liče na trg prepun govornika, gde svako priča šta hoće, pritom viče i maše rukama, a neretko vas i vuče za rukav kako bi vam nešto hitno saopštio, uveren da je baš njegova poruka najvažnija i najistinitija. U toj buci glasova, uzvika i dramatičnih tvrdnji, postaje sve teže razlučiti ko govori utemeljeno i odgovorno, a ko svesno laže, preuveličava ili obmanjuje radi sopstvene koristi, zabave ili puke želje da izazove uznemirenost.
U takvom okruženju, gde se istina i neistina nalaze jedna do druge, bez jasne oznake i bez pouzdanog vodiča, čovek mora da razvije unutrašnji kompas, odnosno skup pravila kritičkog promišljanja.
1. Utvrdite identitet i ideološku pozadinu izvora
Svaka informacija je odnekud potekla,. Pre nego što poverujete u napisano, potražite izvor i zapitajte se ko stoji iza njega. Da li je to neka očevidac, treća strana, naučna ustanova, zvanični državni organ, priznati medij ili čuveni stručnjak
Ako je izvor anoniman ili se vest oslanja na neodređene fraze poput „priča se”, „navodno” ili „izvori bliski vrhu”, na neimenovane svedoke bez ikakvog dokaza, nemojte odmah da poverujete.
Pored toga, imajte na umu da mnogi izvori imaju jasnu ideološku podlogu, političku ili svetonazorsku orijentaciju, koja utiče na način izbora tema, tumačenje događaja i isticanje pojedinih činjenica uz prećutkivanje drugih. Takvi izvori ne moraju nužno iznositi potpunu neistinu, ali često oblikuju sadržaj tako da potvrde unapred zauzet stav, pa je stoga važno da prepoznate vrednosni okvir iz koga vest dolazi i da je uporedite sa izveštavanjem drugih, drugačije usmerenih medija.
2. Proverite verodostojnost slike i tona
Savremena tehnologija omogućava stvaranje gotovo savršenih falsifikata, pa danas nije teško napraviti fotografiju događaja koji se nikada nije zbio ili zvučni zapis u kome poznata ličnost izgovara reči koje nikada nije izrekla. Veštačka inteligencija stvara prizore koji deluju uverljivo i oponaša glasove sa zapanjujućom preciznošću, te se granica između stvarnog i izmišljenog dodatno zamagljuje.
Kod sumnjivih fotografija zagledajte se pažljivo u pozadinu, senke i sitne detalje, obratite pažnju na anatomiju ljudskih figura, broj prstiju, položaj ušiju, neprirodne prelaze svetlosti i nelogične odnose veličina, jer se upravo u tim detaljima često krije trag obmane. Koristite obrnutu pretragu slika (google slike), koja vam može otkriti da li je fotografija zaista nastala nedavno ili je reč o starom snimku izvučenom iz arhive i predstavljenom kao dokaz neke nove tvrdnje.
3. Uporedite podatke
Istina se gotovo nikada ne nalazi na samo jednom mestu, niti zavisi od jednog jedinog izvora koji je prenosi. Ako je vest od javnog značaja, o njoj će izvestiti relevantne novinske agencije, pouzdani mediji i zvanične institucije, a informacije će se međusobno podudarati u ključnim činjenicama.
Ukoliko o „velikom otkriću”, „šokantnoj odluci” ili „strašnom događaju” piše samo jedan nepoznat sajt bez jasne uredničke strukture, velika je verovatnoća da je reč o podvali ili senzacionalizmu. Pretražite ključne rečenice pod navodnicima kako biste videli gde se tekst prvi put pojavio, da li je prepisivan bez provere i u kakvom je kontekstu prvobitno objavljen.
4. Diranje u osećanja
Lažne vesti, kao i ideološki obojeni tekstovi, često ciljaju na vaša osećanja, jer znaju da je uznemiren, uplašen ili oduševljen čovek sklon brzim i nepromišljenim reakcijama. Naslovi koji izazivaju strah, bes ili euforiju osmišljeni su tako da vas navedu da kliknete, podelite ili reagujete pre nego što uključite razum i proverite činjenice.
Kada osetite snažnu potrebu da nešto odmah podelite zato što vas je naslov duboko uznemirio ili razgnevio, to je prvi znak da treba da zastanete, udahnete i zapitate se kome koristi vaša brza reakcija i da li je informacija potkrepljena proverljivim činjenicama.
5. Ne hitajte
Brzina je danas postala merilo prisutnosti na mreži, ali je istovremeno i najveći neprijatelj istine, jer podstiče površnost i ishitrenost. Deljenje neproverene informacije ne znači da ste obavešteni već da se lako pecate.
Svako ko dbije da prosledi sumnjiv zapis, već odluči da prvo proveri, uporedi i promisli, štiti dostojanstvo javnog prostora i doprinosi sa prepoznamo istinu