U našem predstavljanju korisnih sajtova, danas je došao na red jedan odličan sajt Arhive.org, digitalni arhiv čovečanstva, mesto koje čuva ono što internet inače brzo zaboravlja.
Osnovan je 1996. godine i danas služi kao svojevrsna „memorija interneta“. Najpoznatiji deo je Vremenska mašina, alat koji omogućava da vidimo kako je neki sajt izgledao u prošlosti. Pored toga se u njemu nalaze milioni digitalizovanih knjiga, starih novina i časopisa, audio-snimaka, muzičkih albuma, filmova, dokumentaraca, pa čak i softvera i video-igara koje se mogu pokretati direktno u pregledaču. Veliki deo tog sadržaja je besplatan i legalno dostupan, naročito dela u javnom domenu.
Čuvar istine u neprofitnom ruhu
Za razliku od komercijalnih platformi koje podatke koriste za profit, ovaj arhiv funkcioniše kao javna biblioteka, to jest neprofitna organizacija sa sedištem u San Francisku. Njegov značaj leži u nezavisnosti; finansira se dobrovoljnim prilozima, donacijama i grantovima, što mu omogućava da ostane objektivan svedok vremena. U svetu gde se digitalni sadržaji često menjaju, retuširaju ili brišu, postojanje nepromenjenog zapisa u Arhivu ključno je za novinarstvo, nauku i istorijsku pravdu.
Kako vam ovaj sajt sve može biti od koristi?
1) Pronalaženje starih verzija sajtova, kao i stranica koje više ne postoje (vremenska mašina)
Mnogi sajtovi ili pojedinačne stranice na Internetu su prestali da postoje, i sa njihovim nestankom više nisu dostupne ni informacije koje su nudili. Neke od tih informacija su retke i značajne. Kako bi se sprečio gubitak bitnih informacija, Arhive.org je na sebe preuzeo ulogu arhiviranja internet stranica.
Dakle, oni s vremena na vreme, prave sliku čitavog internet..
Mi smo već pominjali ovu funkcionalnost, pričajući o načinu da vidite stranice koje neće da se otvore. Pokazaćemo vam ceo postupak kako da to uradite.
Potrebno je da u polje gde piše Wayback machine i ukucate veb adresu sajta, za koga želite da vidite kako je izgledao u prošlosti.
Pritisnite Enter na tastaturi, i sačekajte nekoliko trenutaka. Sajt može da bude spor jer sadrži ogromnu bazu sajtova.
Potom će vas, ako za taj sajt postoji kopija iz prošlosit, u gornjem meniju ukazati godine za koje je ona urađena.
Izaberite godinu koja vas zanima, a zatim odaberite željeni mesec. Meseci i dani za koje postoji sačuvana stara verzija stranice označeni su plavim ili zelenim kružićem.
Posle toga, prikazaće vam se verzija sajta onakva kakva je bila u tačno određenom trenutku u prošlosti. Ovo je neprocenjiv alat za pronalaženje informacija sa sajtova koji su odavno ugašeni ili su značajno promenili sadržaj tokom godina.
2) Stare knjige i dokumenti
Iako je reč o američkoj organizaciji i primarni izvori su često na engleskom jeziku, Arhiv je istinski kosmopolitski projekat. Zahvaljujući saradnji sa bibliotekama širom sveta, on sadrži milione dokumenata na stotinama jezika.
Srbija i Balkan: Za istraživače naše istorije, ovo je pravi rudnik blaga. Na sajtu se može pronaći više of hiljadu starih knjiga na srpskom jeziku, ali i hiljade digitalizovanih zapisa o Balkanu na francuskom, nemačkom i engleskom jeziku, od kojih su neki stariji od dva veka.
Tu su retka izdanja naših starih časopisa, geografske karte regiona iz 19. veka, pa čak i audio-snimci tradicionalne muzike koji su u javnom domenu.
Za pristup knjigama idite na opciju Texts i ukucajte pojam za pretragu. Pretraga, doduše, nije baš intuitivna.
Kada dođete na određenu knjigu, možete je čitati direktno sa sajta ili skinuti u jednom od mnogobrojnih ponuđenih formata.
3) Audio i video riznica
Arhiv nije samo tekst. On čuva preko 15 miliona audio-zapisa i milione video-snimaka.
-
Audio: Od dragocenih snimaka koncerata i starih radio-emisija do audio-knjiga na raznim jezicima.
-
Video: Ovde možete pronaći rane neme filmove, dokumentarce i obrazovne filmove iz prošlog veka koji više nisu dostupni ni na jednoj drugoj platformi.
Internet Archive je dokaz da tehnologija može biti u službi opšteg dobra. Ostaje nam samo da se nadamo da će ovaj plemeniti projekat opstati u budućnosti. Upravo zato što je nekomercijalan i što mu profit nije na prvom mestu, on je redak i dragocen pošto čuva civilizacijski trag za generacije koje dolaze.