Računar retko uspori iznenada. Usporavanje se obično pojavljuje postepeno, kroz sporiji odziv, duže učitavanje programa i primetno opterećenje sistema čak i pri jednostavnim radnjama. Iako takvo ponašanje često nervira korisnike, uzrok najčešće ostaje jednostavan i rešiv bez odlaska u servis.
U nastavku slede koraci koje treba proveravati redom, od najjednostavnijih ka složenijim.
Restartovanje kao prvi korak
Potpuno pokretanje sistema uklanja privremene probleme
Operativni sistem tokom rada nagomilava procese koji se ne zatvaraju uvek pravilno. Kada računar radi danima bez prekida, sa velikim brojem otvorenih aplikacija i kartica u pregledaču, dolazi do zagušenja memorije i procesora.
Korisnik treba da isključi računar i ponovo ga pokrene. Režimi spavanja i hibernacije ne rešavaju problem jer zadržavaju deo opterećenja u memoriji. Čisto restartovanje u velikom broju slučajeva odmah vraća normalan odziv sistema.
Programi koji se pokreću pri startu
Smanjenje opterećenja ubrzava pokretanje računara
Mnogi programi se instaliraju tako da se automatski pokreću zajedno sa operativnim sistemom. Takvi programi troše memoriju i procesorsko vreme čak i kada ih korisnik ne koristi.
Korisnik treba da otvori Upravljač zadacima i pregleda listu aplikacija koje se pokreću pri startu sistema. Isključivanjem programa koji nisu neophodni za svakodnevni rad korisnik smanjuje opterećenje sistema i ubrzava njegovo pokretanje.
Praćenje opterećenja sistema
Upravljač zadacima otkriva stvarne uzroke usporavanja
Ako se usporavanje nastavi, korisnik treba da proveri trenutnu potrošnju procesora, memorije i diska. Upravljač zadacima jasno prikazuje koji procesi troše najviše resursa.
Program koji stalno zauzima veliki deo procesora ili memorije često izaziva usporavanje. Korisnik može privremeno da zatvori takav proces ili da ukloni problematičnu aplikaciju ako se problem ponavlja.
Slobodan prostor na disku
Dovoljan prostor omogućava normalan rad sistema
Operativni sistem koristi slobodan prostor na disku za privremene fajlove i virtuelnu memoriju. Kada sistemski disk ostane skoro popunjen, računar reaguje sporije i na osnovne zadatke.
Korisnik treba da proveri zauzeće diska i ukloni nepotrebne fajlove, stare instalacije i sadržaje koje više ne koristi. Obezbeđivanjem dovoljno slobodnog prostora korisnik značajno poboljšava brzinu rada sistema.
Bezbednosna provera
Neželjeni softver često usporava računar
Računar ponekad usporava zato što u pozadini izvršava radnje koje korisnik ne vidi. Reklamni softver i drugi neželjeni programi troše sistemske resurse bez jasnog razloga.
Korisnik treba redovno da pokreće proveru pouzdanim antivirusnim ili bezbednosnim alatom. Ova provera ne služi samo za otkrivanje ozbiljnih pretnji već i za održavanje stabilnosti sistema.
Hardverska ograničenja
Stari hardver nameće realna ograničenja
Stariji računari imaju ograničene mogućnosti. Mala količina radne memorije, zastareo procesor ili mehanički hard disk usporavaju rad sistema bez obzira na softverske mere.
Korisnik može da unapredi računar dodavanjem RAM memorije ili zamenom diska SSD modelom. Ako nadogradnja nije moguća, korisnik treba da prilagodi očekivanja i koristi računar za zadatke koji odgovaraju njegovim tehničkim mogućnostima.
Red i doslednost produžavaju upotrebljivost računara
Spor računar ne zahteva dramatizovanje već sistematičan pristup. Korisnik koji redovno proverava stanje sistema, uklanja nepotrebne programe i vodi računa o hardverskim ograničenjima održava računar u stabilnom i upotrebljivom stanju duže vreme.