Da li ste se ikada zapitali zašto su računari nekada zauzimali čitave sobe, dok danas vaš pametni telefon poseduje hiljadu puta više snage nego sokoćala koja su poslala čoveka na Mesec?
Odgovor na to pitanje decenijama je ležao u čuvenom Murovom zakonu – predviđanju koje je jedno vreme bilo tačno, ali sada mu je odzvonilo.
Šta je zapravo bilo „Murovo pravilo“?
Sve je počelo 1965. godine, kada je Gordon Mur, jedan od osnivača kompanije Intel, primetio neobičnu zakonistost koji će postati zlatno pravilo industrije. Predvideo je da će se broj tranzistora u čipovima duplirati svake dve godine, dok će cena te procesorske snage stalno padati.
Zamislite to ovako: Vaš ranac godinama ostaje iste veličine, ali u njega nekim čudom, svakog drugog proleća, možete da spakujete duplo više stvari.
U svetu tehnologije, te „stvari“ su tranzistori – sićušni elektronski prekidači koji upravljaju strujom. Što ih više uguramo na istu površinu, procesor postaje sposobniji da u trenu izvrši milijarde operacija.
Zlatno doba i „trka u gigahercima“
U razdoblju od 1995. do 2010. godine desio se neverovatan tehnološki napredak. Brzina procesora je rasla takvim tempom da bi se vaš novi računar za svega deset meseci pretvorio u tehnološku starudiju.
Zahvaljujući neprestom smanjivanju delova, dobili smo tanke prenosne računare i pametne telefone, dok su masovna proizvodnja i niske cene doveli te uređaje u svaki dom.
Zid u koji smo udarili
Danas je stanje drugačije. Ako koristite uređaj star nekoliko godina, on verovatno i dalje radi sasvim zadovoljavajuće, a razlog leži u tome što je Murovo pravilo naišlo na nepremostive prepreke:
-
Fizika atoma: Savremeni prekidači su postali toliko sitni – široki svega nekoliko atoma – da ulazimo u svet kvantnih pojava gde struja počinje da „curi“, izazivajući greške koje je teško sprečiti.
-
Toplota: Milijarde delova na prostoru manjem od nokta stvaraju ogromne temperature, zbog čega uređaji namerno usporavaju rad kako se ne bi bukvalno istopili.
-
Skupa izgradnja čipova: Izgradnja savremenih fabrika čipova sada košta desetine milijardi dolara, što novu opremu čini skupljom, a ne jeftinijom. Stvari su se obrnule.
Mudrost umesto sirove snage
Pošto više nije moguće jednostavno dodavati još delova, stručnjaci su morali da promene način rada. Umesto jurnjave za sirovom brzinom, pažnja se pomerila na namensku podelu i dovitljivost.
Savremena kola danas imaju posebne odeljke namenjene isključivo veštačkoj inteligenciji ili obradi fotografija, dok više radnih jezgara deli posao kako bi se smanjilo opterećenje. Programeri više ne čekaju da mašine postanu brže, već pišu delotvorniji programski kod koji izvlače najviše iz onoga što već imamo.
Osvežite staro umesto kupovine novog
Sve ovo nas vodi do zaključka da je vreme besomučne jurnjave za najnovijim modelima iza nas. Pošto napredak u delovima više nije onako džinovski kao nekada, često je mnogo pametnije uložiti u ono što već posedujete.
Obnova programskih paketa, dodavanje radne memorije ili zamena istrošene baterije često mogu starom prenosnom računaru ili telefonu udahnuti potpuno novi život za delić cene novog uređaja.
Murovo pravilo nas je dovelo do čudesnih sprava u našim džepovima, ali nas danas uči važnoj pouci: stigli smo do granica materijalnog sveta. Vaš sledeći uređaj biće tek nešto malo optimizovanijiod prethodnog, dok će onaj koji već imate verovatno moći da vas služi još dugo i verno.