Zamislite da šetate ulicom noseći Meta Ray-Ban pametne naočare i sretnete komšiju kome nikako da zapamtite ime. Pogledate ga, a u uglu vašeg vidnog polja pojavi se diskretna oznaka: „Milan Jovanović – komšija iz ulaza 12.“ Izbegli ste neprijatnost, tehnologija vam je pomogla da znate sa kim razgovarate.
Ali sada zamislite da sedite u kafiću, a neko za susednim stolom nosi iste takve naočare. Dok vas pogleda, sistem prepoznaje vaše lice sa javnog profila i na njegovom ekranu ispisuje vaše ime. Kao da vam na čelu piše ko ste, šta ste, gde živite i slično.
E upravo to hoće da uvede kompanija Meta.
Reč je o američkoj tehnološkoj korporaciji koja stoji iza društvenih mreža Facebook i Instagram, kao i aplikacije WhatsApp. Kompanija je pre nekoliko godina promenila ime iz Facebook u Meta i najavila zaokret ka razvoju uređaja i usluga zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i proširenoj stvarnosti.
Prema navodima stranih medija, Meta razvija internu funkciju pod nazivom „Imenska oznaka“, koja bi korisnicima pametnih naočara omogućila prepoznavanje ljudi u realnom vremenu. Sistem bi, kako se navodi, mogao da identifikuje osobe povezane sa korisnikom preko Metinih platformi ili one koje imaju javno dostupne profile. Pri tome bi kompanija koristila fotografije koje smo mi, korisnici, tokom godina sami otpremili na svoje naloge – upravo te slike predstavljaju osnov za upoređivanje i prepoznavanje lica.
Podsetimo, kompanija je 2021. godine ugasila funkciju automatskog prepoznavanja lica na Facebooku, pozivajući se na potrebu da se pronađe ravnoteža između tehnoloških inovacija i zaštite privatnosti. Sada se ta tehnologija vraća, ali u znatno neposrednijem obliku – kroz uređaj koji se nosi na licu i koji prati pogled korisnika.
Meta je pametne naočare razvila u saradnji sa kompanijom EssilorLuxottica, vlasnikom brenda Ray-Ban. Uređaj je, uprkos početnim sumnjama, postigao komercijalni uspeh, sa milionima prodatih primeraka. Dodavanje prepoznavanja lica moglo bi da predstavlja sledeći korak u nastojanju kompanije da učvrsti poziciju na tržištu nosive tehnologije.
Ipak, stručnjaci za zaštitu privatnosti upozoravaju da bi takva funkcija mogla da otvori ozbiljna pitanja u vezi sa građanskim slobodama. Tehnologija prepoznavanja lica već godinama izaziva polemike zbog mogućnosti zloupotreba i masovnog nadzora.
Kompanija je, prema dostupnim informacijama, svesna bezbednosnih i privatnosnih rizika, a u toku su rasprave o tome na koji način bi javnost bila obaveštena kada je funkcija aktivna. Trenutni modeli naočara imaju vidljivu signalnu lampicu za snimanje, ali ostaje otvoreno pitanje da li je to dovoljno kada je reč o prepoznavanju lica.
Kako se uređaji sa veštačkom inteligencijom sve brže približavaju masovnoj upotrebi, odluka Mete mogla bi da postane važan test odnosa između tehnološkog napretka i prava na privatnost – pitanja koje će, po svemu sudeći, u godinama pred nama biti sve aktuelnije.