Čuti sopstveni glas u aplikaciji koju nikada niste koristili, kako izgovara rečenice koje nikada niste snimili – zvuči kao scenario iz naučnofantastičnog filma, ali za Dejvida Grina to je postala neprijatna stvarnost. Poznati američki novinar odlučio je da pravdu potraži na sudu.
Bivši voditelj nacionalnog radija (NPR) podneo je tužbu protiv kompanije Gugl (Google), optužujući tehnološkog giganta da je bez dozvole iskoristio njegov glas za razvoj alata zasnovanog na veštačkoj inteligenciji.
Grin, koji danas vodi popularni politički podkast, izjavio je za Washington Post da je ostao „potpuno zatečen“ kada je prvi put pokrenuo NotebookLM. Reč je o alatki o kojom smo već pisali na našem sajtu i koja analizira dokumenta i generiše audio-prikaze.
Kada su prijatelji i članovi porodice počeli da ga zapitkuju da li je on taj koji „pozajmljuje glas“ novom softveru, Grin je shvatio da sličnost nije slučajna. U tužbi se navodi da je kompanija prekršila njegova prava kopiranjem jedinstvene boje glasa i intonacije, a sve to bez ikakve dozvole ili finansijske nadoknade.
Gugl negira optužbe: „To je profesionalni glumac“
Sa druge strane, iz Silicijumske doline stižu oštri demantiji. Predstavnici Gugla tvrde da su optužbe potpuno neosnovane. Prema njihovim rečima, muški glas koji korisnici čuju u audio-prikazima pripada profesionalnom glumcu kojeg je kompanija regularno angažovala.
Prethodni slični slučaj
Ovaj slučaj neodoljivo podseća na pravnu bitku koju je u maju 2024. godine pokrenula holivudska zvezda Skarlet Johanson. Ona je optužila kompaniju OpenAI da je za potrebe četbota ChatGPT kreirala glas „Sky“, koji je zvučao „jezivo slično“ njenom, uprkos tome što je prethodno dva puta odbila ponudu direktora Sema Altmana.
Iako je OpenAI povukao sporni glas, insistirajući da je reč o drugoj osobi, debata o zaštiti digitalnog identiteta postala je važna tema u kreativnoj industriji.
Opasnost od dezinformacija
Pored finansijskog aspekta, Grina brine i etička strana priče. Ukoliko veštačka inteligencija može savršeno da imitira glas novinara od poverenja, taj alat bi se lako mogao zloupotrebiti za širenje teorija zavere ili lažnih vesti. Slušaoci bi, prepoznajući poznatu boju glasa, mogli poverovati u informacije iza kojih novinar lično nikada ne bi stao.