Pametni automobil nije luksuzni dodatak savremenom dobu, niti samo vozilo koje ume samo da parkira. On je pokretni računar, robotski sistem koji u deliću sekunde mora da odgovori na tri suštinska pitanja: gde se nalazim, šta se zbiva oko mene i šta treba da učinim sledeće. U tim pitanjima sabrana je čitava drama autonomne vožnje.
Dok čovek vozi oslanjajući se na vid, iskustvo i instinkt, automobil mora da sve to pretvori u podatke, proračune i matematičke modele.
Njegov „mozak“ nije skriven u glavi, već u elektronskim kontrolnim jedinicama i grafičkim procesorima, sposobnim da obrade milijarde operacija u sekundi. Zato se autonomno vozilo s pravom može nazvati mozgom na točkovima.
Arhitektura sistema: od opažanja do pokreta
Rad pametnog automobila može se razumeti kao niz jasno uređenih faza, nalik misaonom procesu.
1. Percepcija – osmatranje sveta
Vozilo prikuplja podatke putem kamera, radara i Lidara.
- Kamere beleže slike poput ljudskog oka.
- Radar koristi radio-talase da izmeri udaljenost i brzinu objekata.
- Lidar gradi trodimenzionalnu sliku prostora.
2. Lokalizacija – gde se nalazim?
Automobil mora da zna tačno gde se nalazi, sa preciznošću od nekoliko centimetara. To postiže kombinacijom GPS-a, inercijalnih senzora i visoko preciznih mapa.
3. Predviđanje – šta će se dogoditi?
Ako pešak stoji na ivici trotoara, da li će zakoračiti na kolovoz? Ako vozilo ispred usporava, da li će naglo zakočiti? Sistem stalno izračunava verovatnoću budućih događaja.
4. Planiranje putanje – donošenje odluke
Kada proceni situaciju, automobil određuje brzinu, ugao skretanja i tačku kočenja.
5. Izvršenje – pokret
Digitalne komande postaju fizički pokret: volan se okreće, kočnice se aktiviraju, motor ubrzava.
Lidar: laserske oči vozila
Lidar, skraćeno od „Light Detection and Ranging“, predstavlja jedan od ključnih senzora u autonomnim sistemima. Emisijom laserskih impulsa i merenjem njihovog povratka, sistem gradi trodimenzionalni model sveta, takozvani oblak tačaka.
Prednost Lidara ogleda se u preciznosti i otpornosti na loše vremenske uslove. On može da „vidi“ i kada kamera ima poteškoće zbog mraka, kiše ili jakog sunca. Mana je cena i tehnička složenost.
Upravo oko Lidara vodi se jedna od najvažnijih rasprava savremene automobilske industrije.
Ideološki front: da li je Lidar smetnja?
Kompanija Tesla, predvođena Elon Musk, zauzela je radikalan stav. Musk tvrdi da je Lidar „štaka“ — nepotreban i preskup dodatak. Njegova osnovna teza glasi: putevi su projektovani za ljudske oči i ljudski mozak, pa bi kamere i neuronske mreže morale biti dovoljne i za mašinu. Tesla se zato oslanja na sistem „Pure Vision“, gde kamere i duboke neuronske mreže preuzimaju sav teret opažanja.
Njihov FSD (Full Self-Driving) sistem, posebno u novijim verzijama, koristi end-to-end pristup. To znači da algoritam ne sledi hiljade unapred definisanih pravila, već uči iz ogromnih količina snimaka stvarne vožnje. U pozadini tog učenja nalazi se Teslin super-računar Dojo, projektovan za obradu i treniranje veštačke inteligencije.
Nasuprot tome, kompanije poput Waymo (koja je deo koncerna Google) i vodeći kineski proizvođači — Xiaomi, Huawei, BYD i XPeng — zastupaju suprotnu filozofiju. Njihovo pitanje glasi: zašto se oslanjati samo na vid, ako mašina može imati „rendgenski“ pogled?
Oni smatraju da je oslanjanje isključivo na kamere rizično, jer kamere mogu biti zaslepljene refleksijom sunca, gustim pljuskom ili noćnom tamom. Lidar, u kombinaciji sa radarom i kamerama, daje dodatni sloj sigurnosti i preciznu trodimenzionalnu sliku prostora u gotovo svim uslovima.
Tako se rasprava o senzoru pretvorila u filozofsku raspravu o prirodi percepcije: da li je dovoljno imitirati čoveka, ili je cilj nadmašiti njegova ograničenja?
Cena bezbednosti?
Iza tehničkog sukoba krije se i ekonomska računica.
Tesla želi da autonomiju učini masovno dostupnom. Izbacivanjem Lidara štedi hiljade dolara po vozilu. To omogućava nižu cenu automobila i brže širenje flote na putevima. Što više vozila prikuplja podatke, to se sistem brže unapređuje.
Kineski proizvođači biraju drugačiji put. Oni kupcima nude višestruki sistem zaštite: kamere, radar i Lidar kao tri nezavisna sloja provere. Njihova poruka glasi: možda je skuplje, ali bezbednost nema cenu.
Važan faktor jeste i državna politika. Kina subvencioniše proizvodnju Lidara, čime je njegova cena poslednjih godina znatno snižena. Time se menja tržišna ravnoteža i Teslin pristup dovodi u složeniji položaj, jer konkurenti mogu ponuditi bogatiji hardver po sve pristupačnijoj ceni.
Amerikanci takođe ne vole činjenicu da se na putevima nalaze kineske mašine koje mogu da skupljaju podatke i koriste ih za špijuniranje.
Pametni automobil zato nije samo vozilo budućnosti. On je ogledalo savremenog sveta, u kome se prepliću nauka, tržište i ideje o tome kako mašina treba da vidi, misli i odlučuje.