Keylogger (ili, u prevodu, špijun tastera) je alat, softverski program ili fizički uređaj, čija je jedina svrha da snimi apsolutno svaki pritisak na taster vaše tastature. To je, dakle, neki skriveni program koji prati sve što kucamo bilo na telefonu, tabletu ili računaru.
Od lozinki za društvene mreže, preko brojeva kreditnih kartica, pa sve do privatnih prepiski, špijun tastera vidi sve. Najopasnije kod njega jeste to što korisnik najčešće nema nikakav znak da je zaražen; računar radi normalno, dok vaši podaci „cure“ u ruke napadača.
Ali pre nego što su postali digitalni virusi, ovi špijuni bili su čista mehanika i inženjersko remek-delo.
Prvi keylogger na svetu: Špijunaža u ritmu pisaće mašine
Verovali ili ne, prvi pravi keylogger nije nastao u Silicijumskoj dolini, već u jeku Hladnog rata, unutar zidova američke ambasade u Moskvi i Lenjingradu. Između 1976. i 1984. godine sovjetski obaveštajci izveli su jednu od najneverovatnijih operacija prisluškivanja u istoriji.
Meta su bile tadašnje najmodernije pisaće mašine, IBM Selectric.
Kako je radio ovaj mehanički špijun?
Za razliku od današnjih programa, ovaj prvi „špijun tastera“ koristio je fiziku.
Magnetni otisak: Svako slovo na ovoj mašini zahtevalo je da se glava za kucanje, kugla sa slovima, okrene pod tačno određenim uglom.
Pretvaranje u signal: Sovjeti su unutar mašine sakrili minijaturnu elektroniku koja je hvatala promene u magnetnom polju nastale kretanjem te kugle. Svaki pokret pretvaran je u digitalni signal, četvorobitni simbol.
Radio-prenos: Uređaj bi privremeno sačuvao do osam karaktera, a zatim bi ih putem radio-frekvencija „ispucao“ obližnjoj sovjetskoj stanici. Genijalnost je bila u tome što je uređaj emitovao signal na frekvencijama obične televizije, kako bi se sakrio u moru drugih signala.
Kako je špijuniranje razotkriveno?
Operacija je bila toliko savršena da su Amerikanci punih osam godina kucali najstrože poverljive dokumente direktno u „uši“ sovjetskih agenata. Čak i kada su sumnjali, bilo je gotovo nemoguće pronaći uređaj. Mogao se uočiti samo na rendgenskom snimku, ali ko bi posumnjao da je pisaća mašina ozvučena na taj način?
SAD su za ovo saznale tek 1984. godine, i to zahvaljujući dojavi jednog saveznika koji je sličnu prevaru otkrio u svojoj ambasadi. Tek tada pokrenuta je „Operacija Gunman“, tokom koje su sve mašine povučene i rendgenski pregledane, čime je razotkrivena ova neverovatna mreža špijunaže.
Šta danas postoji?
Ova priča podseća nas na jednu važnu stvar: tehnologija se menja, ali ljudska potreba za informacijama ostaje ista. Ako su pre skoro pedeset godina Sovjeti mogli da „pročitaju“ šta neko kuca na pisaćoj mašini koristeći magnetne talase i radio-vezu, možemo samo da nagađamo kakvi se keyloggeri koriste danas u laboratorijama najmoćnijih obaveštajnih službi.
Dok brinemo o lozinkama, možda se sledeći „špijun tastera“ krije u vašem punjaču za telefon, u samom kablu tastature ili u nevidljivom kodu koji prati otkucaje vašeg srca dok kucate. U svetu gde je informacija moć, špijun nikada ne spava, samo menja oblik.