Dok skrolujete kroz TikTok ili tražite od ChatGPT-a da vam reši domaći iz matematike, negde u svetu ogromni serveri rade „punom parom“. Ta „pamet“ koju dobijamo sa ekrana ima svoju cenu, a ona se meri u megavatima. Procenjuje se da veštačka inteligencija (AI) troši toliko struje da su najveće svetske kompanije prinuđene na poteze koji su do juče delovali nezamislivo – poput ponovnog otvaranja starih nuklearki.
Koliko struje odlazi na jedno ćaskanje?
Da bismo razumeli razmeru, zamislite običnu Google pretragu kao paljenje jedne štedljive sijalice na par sekundi. Sa druge strane, jedan upit upućen ChatGPT-u troši skoro deset puta više energije. Zašto? Zato što AI ne traži samo informacije po bazi podataka; on ih „stvara“ u realnom vremenu izvodeći milijarde složenih matematičkih operacija.
Danas data centri (velike hale prepune servera) troše oko 2% svetske struje. Predviđa se da će se taj broj udvostručiti do 2030. godine. To je tolika količina energije da bi mogla da napaja čitave manje države, recimo nas na Balkanu.
Povratak na „Ostrvo tri milje“
Najveću prašinu podigla je vest da Microsoft planira da „vaskrsne“ čuvenu nuklearnu elektranu Tri Mile Island u Pensilvaniji. Zašto je to vest dana? Zato što je na tom mestu 1979. godine došlo do najteže nuklearne nesreće u istoriji SAD, kada se jedan od reaktora delimično otopio.
Međutim, postoji važna razlika: elektrana ima dva reaktora. Jedinica 2, koja je pretrpela kvar, odavno je zapečaćena. Ali Jedinica 1, koja se nalazi tik pored nje, decenijama je radila savršeno bezbedno pre nego što je zatvorena 2019. jer struja iz nje više nije bila konkurentna na tržištu. Sada, u „AI eri“, Microsoftu je ta struja preko potrebna jer je stabilna, ne zavisi od vetra ili sunca i ne ispušta ugljen-dioksid. Ovaj projekat, nazvan Crane Clean Energy Center, trebalo bi da se vrati na mrežu do 2028. godine.
Kina: solarne pustinje i nuklearna dominacija
Dok se američke kompanije oslanjaju na stare reaktore, Kina igra na sve karte istovremeno. Kina je trenutno svetski lider u izgradnji novih nuklearnih elektrana, ali njihova strategija je mnogo šira:
-
Pustinjski energetski čvorovi: Kina gradi gigantske farme solarnih panela i vetroparkova u pustinji Gobi. Oni te objekte povezuju direktno sa gradovima i data centrima hiljadama kilometara daleko pomoću specijalnih visokonaponskih linija.
-
Hidroenergija: Kina maksimalno koristi svoje moćne reke, ali kako AI traži struju 24/7, čak ni reke nisu dovoljne tokom sušnih perioda.
-
Nuklearni bum: Trenutno grade više reaktora nego bilo koja druga zemlja, uključujući i napredne reaktore koji se hlade gasom, a koji su još efikasniji za napajanje modernih tehnologija.
Budućnost u malim pakovanjima (SMR)
Umesto ogromnih elektrana koje se grade 15 godina, Google i Amazon ulažu u Male modularne reaktore (SMR). Zamislite ih kao „nuklearne baterije“ koje se sklapaju u fabrici i kamionom dopremaju direktno do data centra. Oni su bezbedniji, zauzimaju manje mesta i mogu se dodavati jedan po jedan, baš kao Lego kocke, kako potreba za energijom raste.
Bitka za prevlast u veštačkoj inteligenciji više se ne vodi samo u kodovima i algoritmima, već u rudnicima uranijuma i na poljima solarnih panela. Ko prvi obezbedi jeftinu i stabilnu struju, taj će vladati digitalnim svetom sutrašnjice.