Dok su se fotografi nekada pribojavali lošeg osvetljenja ili tehničkih kvarova, danas se suočavaju sa nevidljivim rivalom: algoritmom. Najnoviji izveštaj britanskog udruženja Association of Photographers pokazuje da generativna veštačka inteligencija više nije pretnja iz budućnosti, već sila koja već sada menja pravila igre.
Iako osnovni pokazatelji na prvi pogled deluju stabilno, detaljna analiza ankete, u kojoj je učestvovalo 600 profesionalnih fotografa (oko petine njihovog članstva), otkriva zabrinjavajuće trendove ne samo u Britaniji, već sigurno i u ostatku sveta, pa i kod nas.
Ključni udarci na profesiju
Pad prihoda nije samo broj u statistici, već direktna posledica promenjenog ponašanja klijenata i načina na koji se tehnologija koristi:
-
Pad licenciranja: Potražnja za licenciranjem postojećih fotografija smanjena je za čak 65 odsto u odnosu na prošlu godinu. Klijenti sve češće biraju besplatne ili jeftine slike koje proizvode sistemi veštačke inteligencije, umesto autorskih radova. Niko više neće da uzima profesionalne i izistinski prave fotografije.
-
Gubitak angažmana: Dve trećine ispitanika navodi da je direktno izgubilo poslove zbog servisa veštačke inteligencije koji fotografije izrađuju besplatno.
-
Finansijski gubici: Govori se o višemilionskim gubicima na nivou čitavog sektora, dok pojedinačni fotografi beleže pad prihoda i za više od 60 odsto.
Povlačenje sopstvenih radova
Strah od neovlašćenog prikupljanja fotografija za obuku AI sistema naterao je mnoge autore na radikalan potez, povlačenje iz javnog digitalnog prostora.
Broj fotografija na portfolijima članova AOP-a smanjen je za 46 odsto. Fotografi sve češće uklanjaju svoje radove, ne želeći da njihova višegodišnja arhiva postane besplatan izvor za obuku sistema koji bi ih sutra mogli zameniti.
„Imam osećaj da je moj decenijski rad preko noći postao besplatno gorivo za serverske centre“, navodi jedan od učesnika ankete.
Šta zahteva kreativna zajednica?
Fotografi ne traže zaustavljanje tehnološkog razvoja, već jasan pravni okvir koji priznaje i štiti ljudski rad. Njihovi zahtevi su:
-
Transparentnost: Jasan uvid u to koji su podaci korišćeni za obuku sistema veštačke inteligencije.
-
Saglasnost autora: Korišćenje radova isključivo uz izričitu i svesnu dozvolu autora.
-
Pravedna naknada: Naknadno plaćanje za radove koji su već iskorišćeni u razvoju AI sistema.
-
Jasno obeležavanje: Čak 96 odsto fotografa zahteva da sadržaj koji je stvorila veštačka inteligencija bude vidljivo označen kao takav.
AOP i srodna strukovna udruženja upozoravaju na tiho razaranje tržišta autorskog rada. Ukoliko zakonodavci ne reaguju blagovremeno, fotografija bi mogla prestati da bude održiva profesija, a „hvatanje trenutka“ postati privilegija serverskih sala, a ne ljudskog oka.
Da li će fotografi doživeti sudbinu slikara?
Kriza u svetu fotografije otvara važno pitanje: da li fotografi danas prolaze isto što su slikari doživeli pre dva veka, pojavom foto-aparata?
Nekada je slikar bio jedini koji je mogao da zabeleži nečiji lik. Portret je bio skup i redak, pa su ga mogli priuštiti samo bogati, i to svega dva ili tri u toku života. Danas gotovo svako ima na stotine sopstvenih fotografija, snimljenih bez truda i razmišljanja. Ono što je nekada bilo dragoceno, postalo je obilno i potrošno.
Pre fotografije, slikartstvo je bilo jedini način beleženja stvarnosti; danas je uglavnom hobi ili luksuzni predmet namenjen kolekcionarima.
Isti proces sada pogađa komercijalnu fotografiju. Veštačka inteligencija u sekundi stvara kataloge, reklame i portrete, često bez potrebe za fotografom ili dizajnerom. Zbog toga raste strah da će profesionalni fotografi postati „moderni slikari“, retki zanatlije za uzak krug klijenata, dok će masovno tržište preuzeti veštački stvorene slike.