Zaboravite na klasičnu inflaciju. Pravi razlog zbog kog novi telefon danas košta koliko i polovan automobil zove se skriveni rat za memoriju. Svetske zalihe čipova sada se preusmeravaju na sisteme veštačke inteligencije, pa obični smrtnici i njihovi džepni ljubimci klize u drugi plan. Ušli smo u eru tehnološke oskudice.
Ako ste nedavno svratili do prodavnica tehnike, verovatno vam se refleksno stegla ruka oko novčanika. Prošla su vremena kada su najbolji, takozvani „flagship” modeli koštali oko 690 evra. Danas vas dočekuju cifre od 950 evra, dok se „Ultra” zveri bez pardona penju i do 1.450 evra. Instinktivno krivimo poskupljenje energije i sirovina, ali pravi uzrok krije se duboko ispod stakla i aluminijuma, u samoj duši mašine, poluprovodniku.
Ograničenja u fabrikama
Česta je zabluda da proizvođači čipova mogu jednostavno da „dodaju gas” kada potražnja poraste. U svetu silicijuma to je fizički nemoguće. Proizvodnja čipova predstavlja verovatno najkomplikovaniji industrijski proces koji je ljudska civilizacija ikada osmislila.
Zamislite tanak disk silicijuma koji mora da prođe kroz čak 1400 preciznih koraka pre nego što postane mozak telefona. Svaki od tih koraka oslanja se na mašine koje vrede stotine miliona evra i koje manipulišu materijom na nivou atoma koristeći ultraljubičasto zračenje. Jedno jedino zrnce prašine u „čistoj sobi” dovoljno je da uništi hardver vredan desetine hiljada evra. Izgradnja nove fabrike traje više godina i košta preko 8,6 milijardi evra. Tako da proizvodnja ne može da se poveća.
AI guta sve pred sobom
Kriza u 2026. godini nije samo pitanje manjka, već i promena prioriteta. Veštačka inteligencija nezasito guta sve pred sobom. Da bi se proizveo samo jedan gigabajt super brze memorije, kakvu koriste najmoćniji AI sistemi, potrebno je i do tri puta više materijala nego za klasičnu memoriju u pametnom telefonu.
Na veštačku inteligenciju odlazi više od četvrtine globalnog kapaciteta za proizvodnju memorijskih ploča. Proizvođači čipova zadovoljno trljaju ruke, jer se na toj opremi zarađuju basnoslovne sume, dok se proizvodnja za telefone i potrošačku elektroniku gura u zapećak. To im nije toliko isplativo. Svaka ploča silicijuma dodeljena moćnom grafičkom procesoru za potrebe veštačke inteligencije, znači jednu ploču manje za jedan telefon srednje klase.
Povratak u prošlost po višoj ceni
Kada sirovine poskupe, proizvođači pribegavaju starom triku poznatom kao tiha degradacija hardvera. Decenijama smo se navikli da svaka nova generacija donosi više snage, više memorije i bolju izradu. Taj period je, međutim, završen.
Početkom 2026. godine viđamo paradoks. Novi telefoni od oko 520 evra nude specifikacije kakve smo viđali još 2021. Umesto obećanih 16 gigabajta radne memorije, mnogi modeli ostaju na 12, dok se kod jeftinijih uređaja vraća plastika umesto metala i sporiji standardi skladištenja podataka. Srednja klasa, nekada bastion najboljeg odnosa cene i kvaliteta, praktično nestaje. Potrošači su gurnuti pred izbor bez dobrog rešenja. Ili oslabljen jeftin model, ili račun od preko 900 evra za izistinsko premijum iskustvo.
Geopolitika
Kao da sve to nije dovoljno, svet se oprostio i od ere jeftine globalizacije. Fabrike se ubrzano sele u Sjedinjene Države i Evropu kako bi se obezbedila tehnološka nezavisnost od kriza na Dalekom istoku. Bezbednost raste, ali džep potrošača trpi. Čip sa oznakom „Made in USA” ili „Made in Germany” nosi takozvanu silikonsku premiju, višu cenu zbog skuplje radne snage i strožih ekoloških propisa. To u praksi znači dodatnih 10 do 15 odsto na konačnu cenu uređaja.
Šta nam je činiti?
Murov zakon, koji je decenijama obećavao da će tehnologija postajati sve brža i jeftinija, izgleda da je otišao u zasluženu penziju. Tehnologija ponovo postaje luksuz, baš kao u ranim danima računarstva.
Savet stručnjaka za ovu godinu je jednostavan. Ako vaš trenutni telefon još uvek obavlja posao, čuvajte ga kao malo vode na dlanu. A ako već morate da kupite novi, nemojte čekati bolja vremena. Modeli iz 2025. godine mogli bi vrlo brzo postati najtraženija roba, jer nude ono što današnji uređaji sve teže opravdavaju, razuman odnos cene i onoga što se zaista nalazi ispod haube.