U vremenu u kojem se informacija meri sekundama, a pažnja klizi niz ekran brže nego što misao uspeva da se zadrži, sve češće se postavlja pitanje ostavljaju li kratki video-formati dublje posledice po naše razmišljanje. Platforme poput TikToka, Instagram Reels-a i YouTube Shorts-a odavno nisu samo bezazlena zabava. One su postale svakodnevni pratilac, navika, gotovo refleks. A svaka navika, naročito ona koja se ponavlja satima, ostavlja trag.
U javnosti se odomaćio izraz brain rot – „truljenje mozga“ – koji na prvi pogled deluje kao preterivanje. Ipak, iza tog slikovitog pojma stoje istraživanja koja upozoravaju da problem nije u samoj tehnologiji, već u načinu na koji ona upravlja našom pažnjom.
Algoritam bira za nas
Suština problema ne leži u dužini snimaka, već u tome kako do njih dolazimo. Nekada smo birali sadržaj: otvarali novine, uključivali program, svesno odlučivali šta ćemo gledati ili čitati. Danas, kod kratkih video-formata, izbor preuzima algoritam. On procenjuje, sortira i servira sledeći snimak, bez pauze i bez pitanja.
Taj proces ne podstiče radoznalost, već pasivnost. Umesto aktivnog odlučivanja, korisnik se navikava na niz automatskih reakcija. Savremene studije (npr akademska studija iz 2024: Swiping more, thinking less: Using TikTok hinders analytic thinking) pokazuju da upravo takav model konzumiranja sadržaja utiče na slabljenje analitičkog razmišljanja i smanjenu sposobnost samostalne procene.
Pamćenje budućih obaveza slabi
Jedno od najzanimljivijih istraživanja, sprovedeno na Univerzitetu u Minhenu (Short-Form Videos Degrade Our Capacity to Retain Intentions ), pokazalo je da kratko, ali intenzivno skrolovanje može narušiti ono što psiholozi nazivaju pamćenje budućih obaveza (u psihologiji poznato kao prospektivna memorija) – sposobnošću da se setimo da uradimo nešto što smo ranije isplanirali.
U eksperimentu su učesnici koji su deset minuta listali kratke video-snimke pokazali znatno lošije rezultate u zadacima planiranja i prisećanja u poređenju sa onima koji su gledali duži sadržaj ili uopšte nisu koristili ekran. Istraživanje je objavljeno na platformi arXiv, a njegovi nalazi ukazuju na to da stalni prelazak sa jedne teme na drugu razgrađuje tok misli.
Površno umesto dubokog razmišljanja
Slične zaključke donose i radovi objavljeni u naučnim časopisima iz oblasti digitalne psihologije. Nije presudan sam sadržaj, već gest – prevlačenje prsta po ekranu. Taj ponavljajući pokret uvodi mozak u režim brzog reagovanja, gde nema vremena za razmatranje, sumnju i povezivanje činjenica.
Na duže staze, takva navika potiskuje sporije, dublje oblike mišljenja. Opseg razmišljanja se skraćuje, zaključivanje uprošćava, a pažnja postaje rasuta.
Mozak na autopilotu
Ono što je nekada zahtevalo svesni napor, danas se odvija gotovo automatski. Algoritmi koriste mehanizme varijabilnih nagrada, slične onima kod igara na sreću, podstičući stalno očekivanje „sledećeg“ sadržaja. U tom procesu, delovi mozga zaduženi za planiranje i samokontrolu povlače se u drugi plan.
Korisnik postaje posmatrač sopstvenog ponašanja: reaguje brzo, odlučuje retko, a fokus zadržava još ređe.
Mozak ne „truli“ stvarno, ali gubi oštrinu
Važno je naglasiti da mozak ne propada u biološkom smislu. Nema fizičkog „truljenja“. Međutim, nauka potvrđuje da preterana izloženost kratkim, fragmentisanim, to jest iscepkanih sadržajima može privremeno oslabiti kognitivne funkcije: pažnju, pamćenje i sposobnost planiranja.
Drugim rečima, ne gubimo mozak: ali gubimo naviku da ga koristimo u punom kapacitetu.
Možemo li da biramo?
Kratki video-formati nisu prolazna moda. Oni već oblikuju način na koji mislimo, pamtimo i donosimo odluke. U trenutku kada izbor prepustimo algoritmu, a sebe svedemo na puko reagovanje, slabi i naša sposobnost da se usredsredimo i promišljamo.
Možda rešenje nije u zabrani, već u otporu. Najbolje bi bilo da sami sebi ograničimo gledanje takvih video snimaka.
Treba i da se zapitamo još jedno. Kakvo društvo gradimo ako sate provodimo u isprekidanim slikama, umesto u radu, razgovoru i stvarnom iskustvu? I kakvi će ljudi iz takvog sveta izaći?