Veštačka inteligencija više nije tema naučne fantastike. Programi koji odgovaraju na pitanja, pišu tekstove i vode razgovore danas su deo svakodnevice, a sve češće se koriste i za zdravstvene savete. U praksi, to znači da se mnogi ljudi, pre nego što odu kod lekara, prvo obrate aplikaciji za veštačku inteligenciju.
Takva navika nije bez razloga. AI alati su dostupni u svakom trenutku, ne traže zakazivanje, ne postavljaju neprijatna pitanja i deluju strpljivo i precizno. Kada korisnik pita šta znači neka dijagnoza ili kako se tumači nalaz koji je već dobio od lekara, odgovor često bude jasan i razumljiv. U tim situacijama, veštačka inteligencija zaista pomaže.
Informacija ili savet?
Problem počinje onda kada se granica između informisanja i savetovanja zamagli.
Za razliku od lekara, AI ne vidi pacijenta. Ne može da proceni njegovo stanje, da primeti nesklad između simptoma i načina na koji ih opisuje, niti da postavi dodatno pitanje u trenutku kada nešto „ne štima“. Program funkcioniše tako što povezuje reči na osnovu ogromne količine tekstova, bez razumevanja konteksta u kome se nalaze.
Zbog toga se dešava da odgovor zvuči stručno i umirujuće, a da pritom ne obuhvata stvarni rizik. Korisnik koji dobije takav odgovor može zaključiti da nema razloga za brigu i odložiti odlazak kod lekara. U većini slučajeva to neće imati posledice, ali medicina je oblast u kojoj i retki izuzeci imaju veliku cenu.
Ko snosi odgovornost kada AI pogreši?
Poseban problem je činjenica da veštačka inteligencija ne snosi nikakvu odgovornost. Ako pogreši, nema posledica po sistem koji je dao savet. Lekar, s druge strane, radi pod licencom, pravilima struke i zakonskom odgovornošću prema pacijentu.
Ta razlika je suštinska, ali se u digitalnoj komunikaciji često zaboravlja, naročito kada odgovor deluje ubedljivo i razumno.
Šta se dešava sa poverljivim zdravstvenim podacima?
Tu je i pitanje privatnosti. Kada korisnici opisuju simptome ili navode terapije u različitim aplikacijama i čet-botovima, nije uvek jasno gde ti podaci završavaju i kako se koriste.
Zdravstvene ustanove podležu strogim propisima o čuvanju podataka. Kod komercijalnih digitalnih servisa pravila se razlikuju i često ostaju nejasna prosečnom korisniku, koji u tom trenutku razmišlja samo o brzom odgovoru.
Gde veštačka inteligencija zaista pomaže
To, međutim, ne znači da veštačkoj inteligenciji nema mesta u medicini. Naprotiv, ona već ima važnu ulogu kao pomoćni alat. U bolnicama se koristi za analizu rendgenskih i CT snimaka, za otkrivanje ranih promena koje mogu promaći ljudskom oku i za ubrzavanje obrade medicinske dokumentacije.
U svim tim slučajevima, AI pomaže lekarima, ali ne donosi konačne odluke. Tehnologija radi pod nadzorom stručnjaka, a odgovornost ostaje na čoveku.
Dobra tehnologija na pogrešnom mestu
Razlika između takve upotrebe i kućnog „savetovanja“ preko ekrana je velika. U prvom slučaju, veštačka inteligencija je deo sistema. U drugom, korisnik ostaje sam sa odgovorom koji deluje pouzdano, ali nije prilagođen njegovom konkretnom zdravstvenom stanju.
Veštačka inteligencija u medicini zato nije opasna zato što je loša, već zato što je dovoljno dobra. Dovoljno uverljiva da joj se poveruje, ali bez sposobnosti da preuzme odgovornost. Kao izvor informacija, ona može biti korisna. Kao zamena za lekara, ne.