Na tržište rada dolazi generacija koja je odrasla uz telefon kao glavni uređaj. Sve rade preko malog ekrana: komuniciraju, uče, putuju i zabavljaju se, ali ne uviđaju da telefon ne može da obavi nikakav složeniji zadatak. Tek pred ozbiljnim poslom postaje jasno koliko je personalni računar i dalje nezamenljiv.
Telefon je odličan za brze radnje, ali pri dužem radu usporava i zamara. Računar, naprotiv, ubrzava, rasterećuje i daje više mogućnosti. On je istovremeno medija centar, radna stanica, server, razvojno okruženje i platforma za igranje, uređaj koji bez problema prati celodnevni rad.
PC traje godinama i ostaje funkcionalan i na starijem hardveru. Telefoni brzo gube podršku, usporavaju i zahtevaju zamenu baterije. Računar nudi dugovečnost i isplativost koju mobilni uređaji ne dostižu.
Dok se ljudi ponovo okreću analognim tehnologijama poput vinila ili filmskih aparata, sličan odnos se javlja i prema računarima. I stariji, pristupačniji PC modeli pokreću zahtevne programe, velike tabele, baze podataka i alate za obradu fotografija. Telefon ostaje uređaj za komunikaciju i pregled sadržaja, ne za ozbiljan rad.
Unos teksta na telefonu je spor i naporan, a uređivanje dužih dokumenata otežano. Veći fajlovi usporavaju rad i prekidaju koncentraciju. Na računaru se, zahvaljujući mišu, tastaturi i širokom ekranu, radi brže i preciznije. Softver za kodiranje, grafiku, montažu, analitiku i baze podataka jednostavno zahteva PC.
Generacije odrasle uz telefon često nemaju osećaj za strukturu podataka, hijerarhiju fajlova i organizaciju sadržaja, a to su osnovne veštine u poslovnom okruženju. Dokumenti, tabele, arhive i administracija sistema ne rade se sa telefona. Zato je poznavanje rada na računaru i dalje ključno.