Danas muziku možemo da slušamo bilo gde. A nekada je pomisao na to bila naučna fantastika. Vidite na slici ispod, kako je popularni francuski slikar naučne fantastike krajem pretprošlog veka (1894.) zamišljao kako bi izgledalo slušanje muzike u pokretu. Nije bio daleko od istine.
Prvi komercijalno uspešni prenosivi plejer bio je Soni Vokmen iz 1979. On je reprodukovao muziku sa audio-kasete preko slušalica.
Radio je na baterije.
Ideju da napravi vokmen dobio je osnivač kompanije Sony, Masaru Ibuka.
Posle jednog poslovnog puta, kada mu je bilo naročito dosadno u avionu, otišao je do svojih inženjera i zatražio da mu naprave uređaj preko koga bi mogao da u privatnosti sluša njemu omiljenu klasičnu muziku.
Dve godine kasnije vokmen je izašao u prodaju i doživeo veliki komercijalni uspeh. Ko ga osamdesetih nije imao, taj nije bio u trendu. Koštao je tadašnjih 200 dolara.
Kada je kompakt-disk zamenio audio-kasetu kao nosač zvuka krajem osamdesetih, pojavio se CD plejer, Discman, koji je mogao da se sluša sa ili bez slušalica. Koncept je bio sličan, sa tom razlikom što se koristio CD koji je bio otporniji čuvar zvuka.
Početkom devedesetih, sve se menja pojavom mp3 formata. To je specijalni format za kodiranje audio zapisa sa viskom stepenom kompresije, što je dovelo do toga da na istom memorijskom prostoru sada može da stane više pesama nego ranije.
Doduše, prvi mp3 plejer MPMan iz 1998., napravljen u Južnoj Koreji, nije bio uspešan.
Neki smatraju da je bio previše skup, ali su vlasnici tvrdili da se korisnici još nisu bili navikli na koncept muzike u pokretu, nisu verovali da im je potreban.
To se kasnije promenilo, pa su mp3 plejeri u sebi imali i ugrađen FM radio, sat, alarm i svašta nešto. Plejeri su dolazili u različitim oblicima i cenama, u zavisnosti od toga koja kompanije ih je napravila. Na jedan uređaj je sada moglo da stane na stotine pesama, ne kao ranije samo njih desetak, ali je i dalje bilo nezgodno prelaziti sa pesme na pesmu jer se sve radilo preko dugmića.
Ako ste želeli da pređete sa prve pesme na dvadesetu, trebalo je da 20 puta pritisnege dugme za preskakanje.
To se promenilo 2001. dolaskom iPoda, uređaja kompanije Apple, koji je uveo koncept točkića kojima ste mogli lako da menjate opcije, preskačete pesme i pravite plejliste. Pored toga je lepo i izgledao.
Napravio je veliki bum na tržištu i prodavao se sve do prve pojave pametnih telefona.
I mp3 plejeri su u međuvremenu napredovali, cena im je opala, memorija porasla, tako da ste maltene mogli da birate šta ćete koristiti za slušanje muzike. Direktno su mogli da se povežu na kompjuter i tako prekopira muzika.
Bili su malih dimenzija, pa su ih mnogo nosili kao privezak uz ključeve.
Pojavom pametnih telefona prestala je potreba za zasebnim uređajima.
