Kada slušamo predavanje, gotovo je nemoguće zapamtiti sve što je rečeno. Zato hvatamo beleške. Ne samo da nam pomažu da sačuvamo informacije, već i da ih kasnije, čitanjem, bolje razumemo i usvojimo.
Sa razvojem tehnologije, sve više ljudi beleške kuca na laptopu ili tabletu. Umesto olovke i sveske, koristimo tastaturu i ekran. Na prvi pogled, digitalne beleške deluju praktičnije: brže unosimo tekst, lakše ga organizujemo, pretražujemo i delimo. Ne mogu se izgubiti, jer ih čuvamo u „oblaku“. A tu je i osećaj savremenosti – kao da smo korak ispred drugih.
Ipak, stvari nisu tako jednostavne.
Istraživači su upoređivali dva načina hvatanja beleški. U jednom eksperimentu, slušaoci istog predavanja podeljeni su u dve grupe: jedni su beleške kucali, drugi su ih pisali rukom. Nakon toga su testirani kako bi se utvrdilo koliko su zapamtili i koliko su zaista razumeli gradivo.
Rezultati su bili zanimljivi. U pukom pamćenju činjenica nije bilo značajne razlike. Međutim, oni koji su beleške pisali rukom pokazali su bolje razumevanje konteksta i suštine predavanja. Pisanje nas usporava, primorava da biramo reči i sažimamo misli. Upravo taj proces obrade informacija čini da sadržaj dublje „prođe“ kroz naš mozak.
Drugim rečima, dok kucamo, često prepisujemo. Dok pišemo, razmišljamo.
Zato sledeći put, kada se nađete u sali punoj ljudi koji užurbano kuckaju po tastaturama, a vi pred sobom imate samo olovku i papir – nemojte mislite da je to zastarelo. Nauka kaže da upravo vi imate prednost.