U savremenom domu ili kancelariji zajednički računar često predstavlja pravu „tačku spoticanja“. On stoji u dnevnoj sobi ili radnoj sobi, naizgled bezazlen, bez vidljivih znakova opasnosti ili hakerskih upada. Pa ipak, upravo u takvom okruženju privatnost najlakše biva narušena, ne usled zlonamernih napada spolja, već zbog izostanka osnovnih mera predostrožnosti.
Dok strepimo od nevidljivih pretnji sa mreže, stvarni izazov često deli sa nama istu radnu površinu. Pristup zajedničkom uređaju podrazumeva i neposredan uvid u tuđe navike, prepisku i digitalni identitet. Zato zaštita podataka na deljenom računaru nije izraz podozrenja ili paranoje, već pitanje elementarne digitalne kulture i higijene.
Razdvajanje korisničkih naloga
Korišćenje jednog zajedničkog naloga za više osoba neminovno briše granicu između ličnog i opšteg. U takvim okolnostima svi podaci postaju dostupni svima.
Prvi i najvažniji korak jeste uspostavljanje zasebnih korisničkih naloga. Na taj način sistem automatski razdvaja dokumenta, istoriju pretraživanja i lična podešavanja. Poželjno je da administrativna ovlašćenja zadrži samo jedna osoba, dok bi ostali ukućani ili kolege trebalo da koriste naloge sa ograničenim pravima. Time se računar štiti od nehotičnih izmena i instalacije štetnog softvera.
Lozinka kao bedem, a ne puka forma
Lozinka koja se lako pogađa ili koju svi znaju gubi svoju osnovnu svrhu. Ona predstavlja jasnu granicu između vašeg digitalnog integriteta i ostatka sveta.
Dobra praksa podrazumeva korišćenje lozinki koje nisu povezane sa ličnim podacima, poput datuma rođenja, i koje se ne koriste na drugim servisima. Ukoliko operativni sistem to omogućava, biometrijska zaštita ili PIN kod dodatno podižu nivo bezbednosti i oslobađaju korisnika potrebe da lozinke zapisuje na dostupnim mestima.
Internet pregledač kao riznica osetljivih podataka
Veb-pregledač je često najintimniji deo našeg digitalnog života. On pamti interesovanja, stranice koje posećujemo, pa čak i pristupne podatke za elektronsko bankarstvo.
Na računaru koji koristi više osoba neophodno je isključiti automatsko pamćenje lozinki i redovno brisati istoriju pregledanja. Za naročito osetljive radnje preporučuje se upotreba privatnog režima rada (Incognito), koji po zatvaranju prozora ne ostavlja tragove o sesiji na samom uređaju.
Sakrivena lična dokumenta
Čuvanje dokumenata i fotografija na radnoj površini loša je navika koja na zajedničkom računaru znači da su ti fajlovi izloženi svakome ko se prijavi na sistem.
Osetljivu dokumentaciju treba čuvati dublje unutar korisničkog profila, a najvažnije fajlove dodatno zaštititi šifrovanjem. Time podaci ostaju nečitljivi čak i u slučaju fizičkog otuđenja čvrstog diska.
Zamke automatske prijave na servise
Elektronska pošta i društvene mreže često ostaju trajno prijavljene radi udobnosti. Međutim, to znači da svaki naredni korisnik može preuzeti vaš digitalni identitet jednim klikom.
Rešenje je jednostavno, ali zahteva disciplinu: obavezna odjava sa svih naloga po završetku rada. Korišćenje pouzdanog menadžera lozinki može dodatno olakšati ovaj proces, jer čuva pristupne podatke pod zaštitom jedne snažne glavne lozinke.
Slovo za kraj
Privatnost na deljenom računaru ne uspostavlja se jednim potezom, već je rezultat niza savesnih i doslednih odluka. Granice u digitalnom prostoru počivaju na istim načelima kao i u stvarnom svetu: ako ih ne postavimo sami, ostavljamo prostor drugima da ih, makar i nenamerno, naruše. Računar može biti zajednički, ali privatnost mora ostati lična.