Slaktivizam je novi primećeni fenomen na internetu, koji dovodi do toga da aktivnost na društvenim mrežama zamenjuje akcije u realnom životu. Sam termin je engleska kovanica od reči slacker (lenjivac) i activism (aktivizam). Opisuje situacije kada korisnici koji se za nešto zalažu, na primer podržavaju kampanju za menjanje nečega, umesto da nešto stvarno preduzmu po tom pitanju i utiču na promene, misle da je dovoljno što će samo lajkovati vest o tome, potpisati peticiju ili se pridružiti nekoj grupi na Fejsbuku. To realno, nema uvek mnogo efekata, jer se prave akcije i pravi pritisci često dešavaju na terenu. Na peticije ili broj članova grupe niko ne obraća pažnju i zato izostaju rezultati. Nije dovoljno sedeti kod kuće i kliktati.
Postoji dosta dokaza da slaktivizam zaista postoji. Jedan od poznatih dokaza je eksperiment koji je izvrišio danski psiholog Anders Kolding Jorgensen. On je napravio grupu na Fejsbuku čiji je cilj bio da se sačuva poznata fontana u Kopenhagenu od rušenja. Grupa je ubrzo narasla na 27 hiljada fanova, ali nijedan od tih fanova se nije potrudio da se raspita malo više o stanju fontane, jer fontana uopšte nije bila ugrožena. Njeno rušenje nije bilo planirano, i štaviše, bila je stavljena na spisak zaštićenih spomenika. Time je Jorgensen dokazao da su ljudi skloni tome da samo klikću na kampanje podrške, a da se vrlo malo stvarno angažuju da nešto zaista promene u realnom životu.
S druge strane, ima i kritičara koji smatraju da je sve to preuveličano i da se internet aktivisti često angažuju i u realnim opipljivim akcijama, i da im internet služi da se povežu i bolje organizuju.
Sve u svemu, iako se mišljenja razlikuju nesumnjivo je da društvene mreže mogu da nas učine lenjim i stvore lažni osećaj da nečemu doprinosimo. Zato je potrebno da budemo toga svesni i trudimo se da svoju podršku pretvorimo u realne akcije, koje dovode do opipljih rezultata.
Šta vi mislite? Da li je slaktivizam zaista prisutan na internetu i u kojoj meri?
photo credit: cell105
